Niz pravnih sporova povezanih sa ukidanjem koncesija za male hidroelektrane i dalje predstavlja značajan finansijski rizik za Crnu Goru, sa odštetnim zahtevima koji dostižu desetine miliona evra.
Prema podacima vlade objavljenim 2024. godine, država je trenutno uključena u deset sudskih postupaka koje su pokrenuli nosioci koncesija čiji su ugovori ili raskinuti ili im je dozvoljeno da isteknu. Većina tužbi traži ne samo nadoknadu već uloženih investicija, već i naknadu izgubljene buduće dobiti, koju investitori tvrde da bi ostvarili tokom perioda koncesija koji su mogli trajati i do tri decenije.
Najveći broj slučajeva proističe iz odluka donetih nakon promene vlasti 2020–2021. godine, kada su nadležni organi jednostrano raskinuli više koncesionih ugovora. Samo jedan spor odnosi se na ranije dogovoreni raskid u okviru projekta Dekar-Hidro.
Prve sudske presude već počinju da se pojavljuju. U slučaju kompanije BB Hidro, sud je dosudio naknadu za deo traženih direktnih šteta, ali je odbio zahtev za više od 1,4 miliona evra izgubljene dobiti.
Vladini podaci pokazuju da se sporovi odnose na projekte na brojnim vodotokovima, uključujući reke Bukovica, Đurička, Komaraca, Bistrica, Muriška, Ljeviška, Trepačka, Slatina, Reževića, kao i reku Crnja. Tužbe su raspoređene među više investitorskih grupa, a ne koncentrisane u jednom poslovnom sistemu.
Javno dostupne informacije ukazuju da su uključena najmanje tri velika investitorska klastera. To uključuje kompanije povezane sa Florinom Krasnićijem i Triangle General Contractors, zatim grupu oko Plava Hydro Power, kao i treći lanac povezan sa Hydra MNE, Igma Energy i više domaćih investitora.
Ovi pravni postupci odvijaju se u kontekstu dugogodišnjih javnih kritika sektora malih hidroelektrana. Kritičari tvrde da su ekonomske koristi uglavnom pripale nosiocima koncesija, dok su lokalne zajednice imale ograničene koristi uprkos ekološkom uticaju projekata.
Pošto se većina tužbi zasniva na zahtevima za izgubljenu dobit, a ne samo na povraćaju uloženog kapitala, analitičari smatraju da bi potencijalna izloženost države mogla biti značajna. Kako se slučajevi razvijaju pred sudovima, sve više se posmatraju kao jedan od najvažnijih pravnih i finansijskih izazova koji su proizašli iz odluke Crne Gore da preokrene svoju raniju politiku razvoja malih hidroelektrana.
