Predloženi vetropark Njegovuđa snage 92,4 MW u blizini Žabljaka ušao je u zahtevniju fazu razvoja nakon što su crnogorske nadležne institucije za zaštitu životne sredine zahtevale izradu pune studije procene uticaja na životnu sredinu.
Projekat predviđa 14 vetroturbina pojedinačne snage oko 6,6 MW, što predstavlja značajan dodatak relativno malom elektroenergetskom sistemu Crne Gore.
Ova odluka ne znači da je projekat blokiran.
Ona znači da projekat prelazi iz faze razvoja na nivou projektne ideje u fazu u kojoj se detaljno moraju dokazati ekološka, tehnička i infrastrukturna izvodljivost.
Za vetroelektrane u planinskim područjima Crne Gore upravo u ovoj fazi često počinje najveći deo konkretnog razvojnog posla.
Savremene vetroturbine snage veće od 6 MW zahtevaju masivne temelje, transportne pravce za tešku mehanizaciju i velike dizalice.
Transport lopatica i stubova može zahtevati proširenje puteva, proveru nosivosti mostova i privremenu regulaciju saobraćaja.
Planinski tereni donose dodatne izazove povezane sa geotehničkim uslovima, snegom, zaleđivanjem i pristupom gradilištu.
Proces dobijanja ekoloških dozvola takođe može biti složen.
Kod razvoja vetroelektrana potrebno je proceniti uticaj na ptice, slepe miševe, staništa, pejzaž i zaštićena područja, posebno na osetljivim planinskim lokacijama.
Priključenje na elektroenergetsku mrežu predstavlja još jedan ključni izazov.
Projekat snage 92 MW predstavlja značajno povećanje proizvodnje u crnogorskom sistemu.
Zbog toga studije priključenja moraju da obuhvate potrebu za jačanjem mreže, sposobnost postrojenja za regulaciju reaktivne snage, ponašanje elektrane tokom kvarova i poremećaja u mreži, SCADA komunikaciju i sposobnost postrojenja da ispuni zahteve CGES-a.
Projekat takođe ukazuje na širi trend u Crnoj Gori.
Razvojni portfelj obnovljivih izvora energije u zemlji sada je znatno veći od postojeće operativne flote vetroelektrana.
Izazov više nije privlačenje interesovanja investitora.
Ključno je pretvaranje planiranih megavata u projekte koji su završili procenu uticaja na životnu sredinu, obezbedili zemljište i prava pristupa, dobili uslove za priključenje na mrežu i dostigli nivo bankarski prihvatljive investicije.
Njegovuđa stoga zaslužuje pažnju kao pokazatelj kvaliteta razvoja projekata.
Ukoliko projekat uspešno prođe ekološke i tehničke faze, mogao bi da ojača crnogorski portfelj vetroelektrana i smanji zavisnost od hidroloških uslova tokom sušnih perioda.
Energija vetra je posebno značajna za Crnu Goru jer njen proizvodni profil može da dopuni proizvodnju iz solarnih i hidroelektrana.
Dugoročna prilika za zemlju leži u kombinovanju sve tri tehnologije sa skladištenjem energije i prekograničnim trgovanjem električnom energijom.
Međutim, svaka velika strategija razvoja obnovljivih izvora energije na kraju zavisi od toga da li pojedinačni projekti uspešno prolaze kroz razvojni proces.
Njegovuđa je sada upravo u toj fazi.
Naredne prekretnice – ekološka saglasnost, rešavanje pitanja priključenja na mrežu, detaljno projektovanje i finansiranje – odrediće da li će 92,4 MW preći iz crnogorskog razvojnog portfelja obnovljivih izvora energije u operativni proizvodni kapacitet.
