Crnogorsko Ministarstvo energetike planira da od preferencijalnih proizvođača obnovljivih izvora energije, pre svega privatnih vetroelektrana i malih hidroelektrana, zatraži da celu svoju proizvodnju presele u državnu elektroenergetsku kompaniju EPCG po domaćim cenama u 2025. godini. Ovaj potez ima za cilj da nadoknadi deo deficita električne energije u sistemu, jer će termoelektrana na ugalj Pljevlja biti van pogona osam meseci zbog rekonstrukcije.
U zamenu, ovi proizvođači bi dobili produženje svog perioda subvencionisanja za obnovljive izvore energije za još godinu dana, kao i garantovan otkup njihove električne energije od strane EPCG po ugovorenim cenama. Iako pregovori još nisu započeti, Ministarstvo energetike se nada da će razgovori početi krajem novembra ili početkom decembra.
Preferencijalni proizvođači električne energije imaju poseban status, koji obavezuje državu da otkupi svu njihovu proizvodnju po cenama koje su definisane pojedinačnim ugovorima. U 2023. godini, obavezni otkup električne energije od ovih proizvođača koštao je gotovo 48 miliona evra za nešto više od 400 GWh električne energije. Od tog iznosa, EPCG je pokrio 42 miliona evra, dok je ostatak finansiran od strane potrošača putem naknade koja je uključena u njihove račune za električnu energiju.
Plan Ministarstva je da pregovara sa preferencijalnim proizvođačima da “zamrznu” svoj status tokom 2025. godine. To bi značilo da ovi proizvođači više ne bi imali garantovana prava otkupa i umesto toga bi prodavali svoju električnu energiju na slobodnom tržištu. Ova promena bi pomogla da se smanje troškovi EPCG za oko 42 miliona evra.
Preferencijalni proizvođači uključuju kompanije kojima je ovaj status dodeljen u poslednjim godinama kako bi se podstakao razvoj obnovljivih izvora energije. Ovi proizvođači imaju pravo na subvencije koje finansiraju potrošači električne energije, a garantovan je otkup njihove električne energije od EPCG po fiksnim ugovorenim cenama, bez obzira na tržišne cene. Među preferencijalnim proizvođačima su dve velike privatne vetroelektrane – Mozura i Krnovo – kao i 32 male hidroelektrane i pet solarnih elektrana.
Status preferencijalnog proizvođača traje 12 godina, a neki ugovori ističu već 2027. godine, dok drugi traju do 2033. godine, u zavisnosti od vremena kada su dodeljeni. Dve velike vetroelektrane godišnje generišu oko 320 GWh električne energije, dok male hidroelektrane zajedno proizvode oko 180 GWh.
Do nedavno, cene koje je EPCG plaćao preferencijalnim proizvođačima, zajedno sa subvencijama koje su dobijali od potrošača, bile su znatno više od tržišnih cena. Međutim, poslednjih nekoliko godina bilo je perioda kada su tržišne cene bile veće od cena koje su preferencijalni proizvođači dobijali po svojim ugovorima. Zbog toga je neki proizvođači napustili ugovore o preferencijalnoj kupovini i subvencijama i odlučili da svoju energiju prodaju direktno na tržištu.
Zatvaranje TE Pljevlja sledeće godine dovodi do deficita u snabdevanju električnom energijom od oko 600 GWh. Preferencijalni proizvođači godišnje generišu oko 450 GWh, pa će EPCG morati da pokrije preostalih 150 do 200 GWh iz međunarodnih tržišta, od kojih je deo već obezbeđen. Zbog toga, predloženi sporazum sa preferencijalnim proizvođačima mogao bi uticati na cene električne energije za potrošače u 2025. godini.
Pored toga što je najveći proizvođač električne energije u Crnoj Gori, TE Pljevlja je i ključna stabilizujuća snaga u nacionalnom energetskom sistemu, jer obezbeđuje stalnu proizvodnju, balansira proizvodnju i potrošnju te održava stabilan napon. Privremeno preuzimanje proizvodnje od preferencijalnih proizvođača u EPCG pomoglo bi ne samo da se nadoknadi deficit električne energije, već i da se podrži celokupna ravnoteža elektroenergetskog sistema, što je od ključne važnosti za pouzdano funkcionisanje sistema.
