Energetika bi trebalo da postane stub budućeg razvoja Crne Gore. Za to imamo prirodne potencijale i ideje, a prepreka su složene administrativne procedure i zakoni, poručeno je sa tribine koju je organizovao Univerzitet Crne Gore. Jedno od rješenja koje se moglo čuti je Zakon o strateškom planiranju.
Elektro-energetski potencijal Crne Gore u najvećoj mjeri još stoji neiskorišćen u našim vodama, vjetru, ali i suncu. Ako znamo da nam ništa od toga ne manjka jasno je da u energetici, a mišljenja je i struka, leži generator ekonomskog razvoja Crne Gore.
– Jedan sam od ekonomista koji zastupa tezu da pored turizma, energetika treba da bude stub razvoja crnogorske ekonomije. Treba da bude u finansijskom smislu i u razvojnom za buduća neka dešavanja koja će dovesti do većih stopa rasta, do boljeg životnog standarda – smatra Milivoje Radović, profesor na Ekonomskom fakultetu.
A razvoju će doprinijeti vjetroelektrana Gvozd, još jedna na Krnovskoj visoravni, čija izgradnja bi uskoro trebala da bude dogovorena. Prepreka ovoj, ali i drugim investicijama iz oblasti energetike su zakoni i složene adinistrativne procedure.
– Moje lično mišljenje je da bi Crna Gora trebala da ima Zakon o strateškom plairanju koji bi bio odvojen od Zakona o izgradnji objekata. Da se prepoznaju najznačajnije investicije iz oblasti saobraćaja, građevine, energetike, turizma i da to bude prioritet. Da se napravi sistem jednog organa, da se završava na jednom mjestu – kaže izvršni direktor EPCG Nikola Rovčanin.
I pored velikog potencijala u obnovljivim izvorima energije ne smijemo, ponavljaju iz Elektroprivrede, ugasiti TE Pljevlja, kao jedini stabilni izvor enrgije. Strani eksperti imaju drugačije viđenje njene budućnosti.
– Za Crnu Goru termoelektrana, kao najgora opcija je da se drži u nekoj stend baj rezervi, koja može da se aktivira po potrebi, da bi se u kriznim situacijama zadovoljila potreba za električnom energijom – navodi Milan Vukasović iz Austrijske prenosne mreže.
A u Crnogorskom elektroprenosnom sistemu imaju planove za proširenje postojeće mreže. Remete ih ekološki propisi.
– Planiramo ove godine da završimo dalekovod od Lastve do Pljevalja. Tu se susrećemo sa brojnim problemima, ali iz menadžementa me uvjeravaju da će biti ove godine. Dalekovod prolazi kroz NP Durmitor i prostor Đurđevića Tare, tako da nije ni malo jednostavno – ističe Aleksandar Mijušković, predsjednik Odbora direktora CGES.
A ukoliko bi se realizovali svi najavljeni energetski projekti Crna Gora bi, saglasni su učesnici tribine, postala njen stabilan izvoznik, prenosi ekapija.
