Sudeći prema stavovima trgovaca naftnim derivatima „slaba je vajda“ da će, s obzirom na pad cena nafte „ural“, biti snižene i maloprodajna cena goriva na pumpama u Srbiji.
Razorni zemljotres i cunami koji su pogodili Japan izazvali su prekid rada tri od pet najvećih rafinerija u zemlji. Kako je Japan treći najveći potrošač nafte u svetu, smanjena potražnja „crnog zlata“ se odrazila i na njenu cenu. Kada cene nafte padnu na svetskom tržištu uobičajeno je da taj trend važi i za rusku „ural“ naftu čija je cena inače niža. Podaci pokazuju da je i tražnja za „uralom“ nešto niža pa su tako trgovci nudili barel te nafte sa popustom od tri do četiri dolara.
Problem pravi podatak da je najveća ruska luka na Baltičkom moru Primorsk okovana ledom. Kako prenose inostrani mediji, kupci ne žele da čekaju da se situacija sa snabdevanjem popravi već se okreću kupovini druge nafte. Vesti o borbama u Libiji pogurale su prošle nedelje cenu barela nafte na Njujorškoj berzi na gotovo 107 dolara. Cena tog energenta ubrzo se spustila, nakon zemljotresa i cunamija u Japanu, a juče je barel (159 litara) koštao oko 98 dolara.
Međutim, trgovci gorivom u Srbiji smatraju da takvo kretanje cena nafte na svetskim berzama neće izazvati sniženje maloprodajnih cena benzina.
– Ne verujem da će doći do korekcije cena naftnih derivata u Srbiji. Naime, kada je nedavno cena nafte na svetskim berzama skočila i popela se na više od 100 dolara po barelu maloprodajna cena goriva nije povećana. Samim tim, sada kada cena nafte pada, zbog izostanka poskupljenja kada su se stekli uslovi za to ne verujem da će benzin na pumpama u Srbiji pojeftiniti. Postoji čak mogućnost da gorivo poskupi. Naime, ako se Vlada Srbije odluči na povećanje akciza za domaća goriva, stekli bi se uslovi da benzin poskupi. Ali da ne spekulišemo, već da sačekamo 22.mart do kada prema tumačenju Evropske unije treba da budu usklađene visine akciza za goriva u Srbiji – kaže za Danas Bora Tatić, potpredsednik Udruženja vlasnika benzinskih stanica Srbije.
Nebojša Atanacković, predsednik Upravnog odbora Nafta a.d. naglašava da će korekcija maloprodajnih cena isključivo zavisiti od poteza Naftne industrije Srbije.
– S obzirom na to da je situacija na naftnom tržištu Srbije specifična u odnosu na svetska kretanja zbog činjenice da je NIS još uvek u povlašćenom položaju u odnosu na druge igrače na tržištu jer može da proizvodi benzine koji ne ispunjavaju najviše standarde, a istovremeno je onemogućen uvoz takvih proizvoda iz inostranstva, da li će doći do korekcije cena benzina na dole zavisi isključivo od te kompanije. NIS, kao kompanija u sastavu Gaspromnjefta, dobija jeftiniju naftu za nekih 20 odsto. Ako se uzme u obzir to i trend kretanja nafte na svetskom tržištu vidi se da postoje uslovi da NIS snizi svoje velepordajne cene. U slučaju da NIS to zaista i učini stvorili bi se uslovi da benzin u Srbiji pojeftini – objašnjava naš sagovornik.
Branko Pavlović, ekonomski analitičar ističe da je otežavajući faktor za privatne pumpadžije podatak da se cene nafte veoma brzo menjaju.
– Vlasnici pumpi se snabdevaju sa količinama ne većim od 80.000 tona. Stoga je sasvim normalno da oni proizvod koji su kupili pokušavaju da prodaju po toj ceni, a ne po novoformiranoj sniženoj. Radi se o veoma osetljivom biznisu gde jedna pogrešna procena može da dovede do zatvaranja pumpe – zaključuje Pavlović.
Izvor Danas.rs
