Ekonomski najznačajnija ležišta nikla u Srbiji nalaze se u rejonu Drenice na Kosovu, u Šumadiji, u oblasti Kopaonika, na Mokroj Gori… Geološki su istraživana u periodu 1959–1998, kada je i procenjeno da ukupni mineralni resursi nikla u Srbiji iznose oko 330 miliona tona. Od te količine, geološki je istraženo 130 miliona tona rude, a u klasu bilansnih rezervi koje mogu da budu eksploatisane svrstano je oko šest procenjenih resursa. Polovina od te količine nalazi se na Kosovu. Da bi mineralni resursi nikla u Srbiji bili prevedeni u rudne rezerve, neophodno je da se njihova istraživanja nastave.
Geološka istraživanja ležišta nikla ne utiču negativno na životnu sredinu. Obuhvataju primenu više metoda i postupaka koji se koriste i pri istraživanju drugih mineralnih sirovina. U Srbiji se, kao i u svetu, primenjuju decenijama bez štetnih posledica. To su geološke, geofizičke i geohemijske metode, laboratorijska, tehnološka i druga ispitivanja. Tokom istražnog bušenja i izrade rudarskih radova može doći do lokalnog narušavanja terena, ali je sanacija prostora brza i jednostavna.
Geološka istraživanja nikla sa stanovišta nauke treba nastaviti. Ona omogućavaju da se mineralni potencijal nikla u poznatim ali i u novim sredinama u Srbiji u potpunosti ispita i oceni, da se utvrde količina, kvalitet i tehnološki tipovi ruda, kao i da li je njihova prerada tehnički moguća, ekonomski isplativa i ekološki prihvatljiva.
Otpor dela javnosti prema istraživanjima nikla u Srbiji nije zasnovan na realnim činjenicama. Često se neosnovano vezuje za potencijalno štetni uticaj prerade rude na životnu sredinu, što ne pripada geološkim istraživanjima.
Rezultati geoloških istraživanja prikazuju se u elaboratu o mineralnim resursima i rezervama koji razmatra i ocenjuje komisija nadležnog ministarstva. Ako je ocena elaborata pozitivna, utvrđeni i klasifikovani mineralni resursi i rezerve postaju deo bilansa mineralnih resursa i rezervi Republike Srbije, dok nosilac istraživanja dobija potvrdu o resursima i rezervama koja je samo jedan u nizu neophodnih dokumenata za dobijanje odobrenja za eksploataciju.
Posle izrade elaborata, a pre eksploatacije, potrebno je da se uradi studija u kojoj se detaljno analizira uticaj eksploatacije na životnu sredinu i koja je dostupna javnosti. Ako se zaključi da eksploatacija i prerada rude u bilo kom segmentu zagađuju životnu sredinu, odobrenje za eksploataciju se ne izdaje. U raspravu o zaključcima studije mogu da se uključe sva zainteresovana lica, predstavnici ekoloških organizacija, zdravstvenih službi, lokalnih uprava, naučnih i drugih ustanova. Treba imati u vidu i da eksploatacija mineralnih sirovina u zonama nacionalnih parkova i područjima koja su pod zaštitom države zbog njihovog velikog prirodnog značaja nije dozvoljena.
Eksploatacija i prerada rude mogu da ugroze floru i faunu ako se ne vrše prema propisima i uz korišćenje najboljih svetskih tehnologija. Metode eksploatacije i prerade rude koje se danas koriste, međutim, nisu identične metodama koje su korišćene u prošlosti. Rudarstvo se neprekidno razvija. Osvajaju se nove metode otkopavanja i postupci prerade rude i uvode se ekološki znatno stroži standardi upravljanja rudarskim otpadom. Oni postoje i u našoj zemlji, odnosno predstavljaju deo više zakonskih akata čija je primena obavezna. S druge strane, poštujući najbolje svetske tehnologije i praksu, zemlje članice EU su poslednjih godina usvojile više direktiva koje uređuju oblast upravljanja rudarskim otpadom, koje u velikoj meri doprinose zaštiti životne sredine i eliminaciji štetnih posledica eksploatacije i prerade rude na životnu sredinu. Pomenute propise potrebno je primeniti i u Srbiji.
Izvor Politika
