Bugarske kompanije će do kraja marta dobijati subvencije za električnu energiju, koje će verovatno biti produžene do kraja juna
Na dan unapred tržištu Bugarske energetske berze u sredu je postignuta rekordna cena električne energije u prethodnih mesec dana – 498,48 leva (254,87 evra) po MWh.
Ovo je najveća vrednost od 27. januara i jasan je znak zabrinutosti tržišta zbog rata u Ukrajini. Poređenja radi, u ponedeljak se električnom energijom trgovalo za 166,2 evra po MWh, dok je prosečna cena u februaru iznosila 188,7 evra po MWh.
Bugarske kompanije će do kraja marta dobijati subvencije za električnu energiju, koje će verovatno biti produžene do kraja juna. EK je najavila da će omogućiti državama članicama da uvedu dodatni porez za energetske kompanije koje ostvaruju velike profite zahvaljujući poskupljenju električne energije, kako bi mogle da koriste ta sredstva za subvencionisanje potrošača.
U tom cilju Bugarska je do sada preusmerila deo profita državne nuklearne elektrane Kozloduj i NEK-a putem isplate vanrednih dividendi.
Istovremeno se beleži rast spot cena električne energije širom Evrope, ido 40% na dnevnom nivou. Glavni razlog za to je poskupljenje gasa.
Nakon što se prirodnim gasom na evropskim berzama trgovalo u rasponu od 70-90 evra po MWh početkom godine, 24. februara, nakon početka ruske invazije na Ukrajinu, cena je naglo je porasla na 124 evra po MWh na referentom evropskom čvorištu TTF.
Narednih dana došlo je do blagog pada na oko 90 evra, ali je u utorak zabeleženo novo povećanje od 10% , na 99 evra po MWh.
Cena fjučersa za isporuku krajem aprila iznosi 113 evra po MWh.
Ako dođe do prekida isporuka gasa iz Rusije (koji ima 40% udela u evropskoj potrošnji), cene će verovatno dodatno porasti.
S jedne strane, zima još nije gotova i potrošnja je i dalje visoka, a sa druge strane, skladišta gasa u Evropi su na rekordno niskom nivou – popunjenost iznosi tek oko 29%.
Međutim, Evropska Komisija ocenjue da je malo verovatno da će doći do krize u snabdevanju, jer će postojati restriktivni režimi, a mnoge kompanije bi mogle da pređu na rezervno gorivo poput mazuta.
Ove godine će se tražiti načini da se tokom sledeće zime smanji zavinost EU od ruskog gasa. To se može uraditi ugovorima za nabavku LNG-a i maksimalnim punjenjem skladišta tokom leta.
Dugoročno rešenje je zamena gasa drugim izvorima – nuklearnim elektranama, obnovljivim izvorima energije i zelenim vodonikom.
Izvor: capital.bg
