Proizvodnja električne energije i uglja u Federaciji Bosne i Hercegovine oslabila je u julu, povećavajući pritisak na elektroenergetski sistem koji i dalje u velikoj meri zavisi od termoelektrana, dok domaća proizvodnja goriva opada.
Bruto proizvodnja električne energije smanjena je na 508 GWh, sa 533 GWh u julu 2025. godine.
Proizvodnja mrkog uglja pala je za gotovo 30% na godišnjem nivou, na 211.783 tone, sa 300.931 tone, dok je proizvodnja lignita smanjena na 112.864 tone, sa 140.092 tone.
Uprkos tome, termoelektrane su tokom jula učestvovale sa približno 60,6% u ukupnoj proizvodnji električne energije u Federaciji BiH.
Ovi podaci ukazuju na rastući rizik po sigurnost snabdevanja električnom energijom.
Ugalj ostaje dominantan izvor električne energije kojim se može upravljati u Federaciji BiH, što znači da bi dugotrajniji pad proizvodnje u rudnicima mogao direktno da utiče na raspoloživost termoelektrana.
Problem dodatno pogoršavaju nepovoljne hidrološke prilike u regionu.
Bosna i Hercegovina se tradicionalno oslanja na proizvodnju iz hidroelektrana kako bi balansirala proizvodnju iz termoelektrana i podržala izvoz električne energije u periodima povoljnih hidroloških uslova.
Kada proizvodnja iz hidroelektrana oslabi istovremeno sa smanjenom dostupnošću uglja, elektroenergetski sistem raspolaže sa manje domaćih opcija i postaje izloženiji potrebi za uvozom električne energije.
Julski podaci stoga dodatno pojačavaju zabrinutost u vezi sa stanjem rudarskog i termoenergetskog sektora u zemlji.
Zastarelim rudnicima potrebna su ulaganja kako bi se održao nivo proizvodnje, dok se starije termoelektrane suočavaju sa rastućim troškovima održavanja, kao i sve većim ekološkim i troškovima povezanim sa emisijama ugljen-dioksida.
Istovremeno, zemlja ne može brzo da napusti ugalj jer zamenski fleksibilni proizvodni kapaciteti još nisu dostupni u dovoljnom obimu.
Podaci o uvozu goriva ukazuju na šire pogoršanje domaće energetske samodovoljnosti.
Uvoz naftnih derivata povećan je na oko 140.850 tona, sa 125.739 tona u julu 2025. godine, pri čemu je dizel činio približno 65,8% ukupnog uvoza.
Uvoz dizela ne predstavlja direktnu zamenu za proizvodnju električne energije iz uglja, ali njegovo povećanje dodatno potvrđuje širu sliku veće zavisnosti od uvozne energije.
Energetska tranzicija zato predstavlja složen problem redosleda i dinamike zamene postojećih kapaciteta.
Bosni i Hercegovini je potrebno značajno više kapaciteta vetroelektrana i solarnih elektrana kako bi smanjila zavisnost od uglja, ali sama intermitentna proizvodnja iz obnovljivih izvora ne može u potpunosti da zameni termoelektrane.
Biće neophodna i ulaganja u sisteme za skladištenje energije, elektroenergetsku mrežu i efikasnije upravljanje hidroenergetskim potencijalom.
Mehanizam CBAM dodatno povećava hitnost tranzicije.
Električna energija proizvedena u velikoj meri iz uglja i izvezena na tržišta Evropske unije suočavaće se sa sve većim komercijalnim nepovoljnim efektima povezanima sa emisijama ugljenika, čime se smanjuje atraktivnost modela koji se istorijski delimično oslanjao na regionalni izvoz električne energije.
Time se povećava pritisak da se smanji izloženost uglju pre nego što elektroenergetski sistem bude u potpunosti pripremljen za funkcionisanje bez njega.
Julski podaci jasno ilustruju taj rizik.
Proizvodnja uglja već slabi, dok termoelektrane i dalje čine više od 60% proizvodnje električne energije u Federaciji BiH.
Ukoliko se proizvodnja u rudnicima ne stabilizuje ili se razvoj zamenskih proizvodnih kapaciteta ne ubrza, Bosna i Hercegovina bi mogla postepeno da pređe sa pozicije izvoznika u periodima povoljnih uslova na tržište koje će u sve većoj meri zavisiti od regionalnog uvoza električne energije tokom perioda slabe hidrološke raspoloživosti i ograničene dostupnosti uglja.
