Prema Agenciji za statistiku Bosne i Hercegovine (BiH), bruto proizvodnja električne energije u martu 2026. godine iznosila je 1.384 GWh, što je manje u odnosu na 1.494 GWh u istom mesecu prethodne godine, ukazujući na primetan međugodišnji pad ukupne proizvodnje.
U strukturi proizvodnje, hidroelektrane su imale najveći udeo od 46,5%, zatim termoelektrane sa 46,1%, dok su solarna i vetroenergija zajedno učestvovale sa 7,4%, što potvrđuje i dalje relativno uravnotežen, ali blago hidrodominantan miks proizvodnje.
Neto proizvodnja hidroelektrana dostigla je 641 GWh, što predstavlja snažan rast od 15,5% na godišnjem nivou, usled poboljšanih hidroloških uslova u odnosu na prethodnu godinu. Nasuprot tome, proizvodnja termoelektrana značajno je pala na 569 GWh, što je 23,1% manje nego u martu 2025, ukazujući na smanjeno oslanjanje na ugalj.
Proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora, uključujući vetar i sunce, iznosila je 102 GWh, što predstavlja blagi pad od 3,8% međugodišnje, što ukazuje na određene kratkoročne oscilacije uprkos dugoročnom trendu rasta ovog segmenta.
Na strani trgovine, uvoz električne energije porastao je za 33,6%, dostigavši 437 GWh, u poređenju sa 327 GWh godinu dana ranije. Istovremeno, izvoz je blago pao za 3,4%, na 732 GWh, sa 758 GWh u martu 2025, što ukazuje na blago slabljenje neto izvozne pozicije.
U sektoru goriva, proizvodnja lignita u Bosni i Hercegovini iznosila je 593.000 tona, što je pad od 3,6% na godišnjem nivou, dok je proizvodnja mrkog uglja pala znatno oštrije, za 52,3%, na 230.000 tona, što odražava strukturne pritiske na domaći rudarski sektor.
Uvoz prirodnog gasa porastao je na 26,65 miliona kubnih metara, što je povećanje od 11% u odnosu na 24 miliona kubnih metara u martu 2025, ukazujući na blago veću potrošnju gasa u energetskom sistemu, verovatno povezanu sa balansiranjem i zamenom u proizvodnji električne energije.
