Nedavne političke odluke Evropske unije očekivano će imati posredan, ali značajan uticaj na Bosnu i Hercegovinu (BiH), koja kao zemlja kandidat ima obavezu da postepeno uskladi svoju spoljnu i energetsku politiku sa politikama EU.
Prošle nedelje, države članice EU zvanično su usvojile 19. paket sankcija protiv Rusije kao odgovor na njenu kontinuiranu agresiju u Ukrajini. Među novim merama nalazi se i zabrana uvoza ruskog tečnog prirodnog gasa (LNG) — jedna od najobuhvatnijih energetskih sankcija uvedenih do sada. Iako se odluka ne odnosi direktno na BiH, ima značajne posledice po napore zemlje da diversifikuje izvore snabdevanja prirodnim gasom.
Ključni element strategije diversifikacije BiH predstavlja projekat Južne gasne interkonekcije, koji predviđa transport gasa sa LNG terminala na hrvatskom ostrvu Krk do Bosne i Hercegovine. Planirano je da gasovod uđe u zemlju kod Posušja, a zatim se račva u dva pravca — jedan ka Mostaru, a drugi preko Tomislavgrada i Kupresa ka centralnoj Bosni.
Novi paket sankcija jednoglasno je odobrilo svih 27 država članica EU, nakon što je Slovačka povukla svoje ranije primedbe. Zabrana uvoza LNG-a biće sprovedena u dve faze: kratkoročni ugovori biće okončani u roku od šest meseci, dok će dugoročni ugovori isteći do 1. januara 2027. godine — godinu dana ranije od prvobitnog plana Evropske komisije za smanjenje zavisnosti od ruskih fosilnih goriva.
Za Bosnu i Hercegovinu, ove promene naglašavaju sve veću potrebu usklađivanja sa ciljevima EU u oblasti energetske bezbednosti. Pravovremeni završetak projekta Južne gasne interkonekcije biće od suštinskog značaja za smanjenje zavisnosti od jednog dobavljača i obezbeđivanje stabilnog, diverzifikovanog snabdevanja energijom, dok se evropski energetski okvir i dalje razvija.
