Značajan korak ka transformaciji energetske slike u Federaciji Bosne i Hercegovine (FBiH) napravljen je nakon što su poslanici usvojili izmene i dopune zakona koji uređuje projekat Južne gasne interkonekcije. Odluka, usvojena na vanrednoj sednici Doma naroda Parlamenta FBiH, praktično uklanja ključne pravne prepreke i omogućava dalji razvoj projekta.
Uz snažnu podršku parlamenta, izmenjeni zakon sada čeka formalno objavljivanje kako bi stupio na snagu. Sledeći važan korak biće finalizacija međuvladinog sporazuma između Bosne i Hercegovine i Hrvatske, koji se očekuje u bliskoj budućnosti.
Hitnost ovih zakonskih izmena usko je povezana sa promenama u energetskoj politici Evropske unije, s obzirom da EU planira postepeno ukidanje uvoza ruskog gasa do početka 2028. godine. To je dodatno povećalo pritisak na regionalne vlade da obezbede alternativne pravce snabdevanja, pri čemu se Južna gasna interkonekcija vidi kao ključna zaštita od poremećaja u snabdevanju.
Centralni element novog okvira je određivanje nosica projekta. Ta uloga poverena je kompaniji AAFS Infrastructure and Energy Sarajevo, u potpunom vlasništvu američke kompanije AAFS Infrastructure and Energy, koja je već izrazila spremnost da odmah započne finansiranje i realizaciju projekta.
Revidirani plan uključuje i proširenje gasovodne trase sa ciljem ubrzanja gasifikacije industrijskih regiona. Novi koridori prolaziće kroz više opština u centralnom i zapadnom delu FBiH, dok se dodatni krak prema Tuzli očekuje da ojača snabdevanje velikih industrijskih potrošača i lokalne termoelektrane.
Kako je isti zakon već bio usvojen u donjem domu, potvrda u gornjem domu praktično završava parlamentarnu proceduru. Fokus se sada prebacuje na zaključivanje sporazuma sa Hrvatskom i izabranim investitorom, čime se otvara put ka početku faze izgradnje u narednom periodu.
