Distribuciona i prenosna mreža u Bosni i Hercegovini (BiH) biće u mogućnosti da primi proizvodnju iz novih elektroenergetskih objekata ukupne kapacitete od 2.000 MW, koji se očekuju u narednim godinama. Među ovim projektima su hidroelektrane na rekama Bosni i Drini, koje se smatraju ključnim za proces energetske tranzicije u zemlji.
Zijad Bajramović, predsednik Komiteta inženjera elektroenergetike Bosne i Hercegovine (CIGRE), istakao je da energetska industrija podržava razvoj sistema koji se fokusiraju na povećanje proizvodnje iz obnovljivih izvora i distribuirane proizvodnje energije. On je naglasio značaj stvaranja otpornije i fleksibilnije mreže, prepoznajući ključnu ulogu integrisanih sistema prenosa i distribucije u pokretanju energetske tranzicije.
Bajramović je ukazao na to da održavanje stabilnosti i funkcionalnosti postojećih distribucionih mreža ili poboljšanje njihove otpornosti u novim klimatskim uslovima zahteva značajna ulaganja. Fleksibilnost je ključna za očuvanje stabilnosti mreže, naročito sa rastućom upotrebom obnovljivih izvora energije, koji mogu biti nepredvidivi i podložni promenama usled vremenskih uslova. Ovaj problem zahteva razvoj novih tehnologija, kao što su baterije za skladištenje energije i upravljanje inverterima. Potreba za takvim tehnološkim inovacijama takođe je bila tema na prošlogodišnjoj konferenciji Komiteta distributera električne energije Bosne i Hercegovine (CIRED) u Mostaru.
Na konferenciji je zaključeno da će novi set zakona u oblasti energetike pojednostaviti učešće građana u dekarbonizaciji energetskog sektora. Međutim, da bi se postigli željeni ciljevi, mora biti doneta specifična sekundarna legislatíva koja će omogućiti implementaciju novih rešenja, kao što su prosumeri i zajednice za obnovljive izvore energije.
Konferencija se takođe bavila izazovima sa kojima se suočavaju energetske kompanije, regulatori sistema i vlasti u jačanju otpornosti distribucionog sistema. Ovi izazovi uključuju kvarove u sistemu, nestanke struje, oštećenja opreme, klimatske promene, ekstremne vremenske događaje poput oluja i poplava, sajber napade, kao i potrebu za prilagodljivošću brzim tehnološkim promenama. Ova pitanja su postala naročito aktuelna nakon značajnih poplava u nekoliko gradova Bosne i Hercegovine 2024. godine, koje su izazvale kolaps elektroenergetskog sistema u zemlji i uticale na delove regiona.
