Brza ekspanzija malih solarnih instalacija značajno menja energetski profil elektroprivrednog preduzeća ERS, pri čemu je broj priključenih solarnih sistema dostigao oko 2.200 jedinica. Samo tokom prethodne godine u distributivnu mrežu je dodato skoro 1.900 novih instalacija, čime je ukupni instalirani solarni kapacitet premašio 450 MW, nivo uporediv sa proizvodnjom dve termoelektrane.
Uprkos snažnom rastu obnovljivih izvora, ukupna proizvodnja električne energije u 2025. godini ostala je ispod očekivanja. Ukupna proizvodnja iznosila je 4.366 GWh, što je 143 GWh manje od planiranog nivoa. I termoelektrane na ugalj i hidroelektrane zabeležile su slabije rezultate, sa padom proizvodnje od 2,8% i 3,48% u odnosu na projekcije. Istovremeno, sistem je ostvario istorijski niske gubitke u distributivnoj mreži od 8,54%, što ukazuje na poboljšanu efikasnost.
Obrasci potrošnje električne energije ukazuju na i dalje prisutne strukturne izazove. Potrošači su ukupno koristili 3.831 GWh, podeljeno između javnog snabdevanja i tržišne kupovine. Segment regulisanog snabdevanja generisao je procenjeni finansijski deficit od oko 30 miliona evra, što je značajno doprinelo ukupnom negativnom rezultatu kompanije.
Niske cene električne energije—među najnižima u Evropi i regionu—identifikovane su kao ključni uzrok ovih gubitaka. Menadžment kompanije ističe da bi usklađivanje tarifa sa susednim tržištima moglo značajno promeniti finansijski ishod. Prema njihovoj proceni, prodaja električne energije po cenama sličnim onima kod EPBiH ili srpske EPS dovela bi do značajnih profita umesto deficita.
Finansijski pritisci dodatno su pojačani nepovoljnim hidrološkim uslovima, što je dovelo do ukupnog godišnjeg gubitka procenjenog na oko 28 miliona evra. Zvaničnici ERS-a očekuju da proizvodni ciljevi za 2026. godinu takođe možda neće biti u potpunosti ostvareni, delimično zbog smanjene proizvodnje u termoelektrani Ugljevik, iako bi poboljšani vodostaji mogli ublažiti deo manjka.
Istovremeno, dugoročni razvojni planovi i dalje su u razmatranju. Postoji interesovanje za izgradnju tri hidroelektrane na reci Drini: Rogatica (113 MW), Tegare (112 MW) i Dubravica (87 MW). Potencijalna vlasnička struktura mogla bi uključiti većinsko učešće EPS-a, uz udjele koje bi imali ERS i partner iz Federacije Bosne i Hercegovine, što bi predstavljalo model prekogranične saradnje u budućem razvoju hidroenergetike.
