Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaRegion energetikaBalkan:Projekti izgradnje novih...

Balkan:Projekti izgradnje novih termoelektrana u regionu

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Energija iz uglja trenutno predstavlja najdominantniji primarni izvor električne energije u regionu. U Srbiji dve trećine ukupne električne energije potiče iz uglja. Ugalj je značajan oslonac i energetskih sistema zemalja u regionu.Države zapadnog Balkana, potpisnice ugovora o osnivanju Energetske zajednice, moraće da se pripremaju i za primenu Direktive o velikim ložištima.

Direktiva je od suštinskog značaja za članice Energetske zajednice i određuje granične emisije zagađivača u vazduhu iz velikih ložišta.U skladu sa odlukama Ministarskog saveta Energetske zajednice, zatvaranje termokapaciteta koji ne zadovoljavaju visoke ekološke standarde odloženo je do 2027. godine.Primena evropskih ekoloških standarda podrazumeva suštinsku promenu u odnosu na dosadašnji preovlađujući način privređivanja, kao i velika ulaganja.

Ali, i kada bi se značajnije ulagalo u OIE, što zahteva značajne investicije, proizvedena količina električne energije iz obnovljivih izvora ne bi mogla da se poredi sa količinom energije koja se može proizvesti u termoelektranama na ugalj.Ugalj i termoelektrane su realna budućnost i Srbije i zemalja u regionu.

Neophodna su ulaganja u modernizaciju rudnika uglja, u revitalizaciju i modernizaciju postojećih elektroenergetskih objekata, kao i u izgradnju novih energetskih postrojenja. Na području zemalja zapadnog Balkana u toku je realizacija projekata izgradnje novih termoelektrana. U daljem tekstu dat je pregled najznačajnijih projekatau državama regiona.

Izgradnja TE „Stanari“, kapaciteta 300 MW u BiH zvanično je počela polovinom prošle godine. Zajedno sa modernizacijom rudnika uglja „Stanari“, priključka na prenosnu mrežu, izgradnju pratećih objekata i infrastrukture, u ovaj projekat će biti uloženo oko 600 miliona evra. Osamdeset odsto novca potrebnog za izgradnju termoelektrane obezbeđeno je iz kredita Kineske razvojne banke, a preostalih 20 odsto pribavili su energetska kompanija „EFT grupa“i konzorcijum poslovnih banaka.

Realizacija ovog projekta započeta je još 2005. godine. Ova termoelektrana će biti prvi energetski objekat u BiH koji će funkcionisati u skladu sa direktivama EU (2001/80/EC) o zaštiti životne sredine. Godišnje će proizvoditi 2000 gigavat-časova električne energije, kojom će raspolagati „EFT grupa“.

Još jedna značajna investicija za Bosnu i Hercegovinu biće izgradnja bloka 8 u termoelektrani „Kakanj“, instalisane snage 300 megavat-časova. Početak izgradnje ovog bloka planiran je za 2015. godinu. Ukupna vrednost investicije iznosi oko 600 miliona evra, a kao mogući strateški partneri za ovaj projekat javili su se Kinezi.

Takođe, u TE „Tuzla“ planirana je izgradnja novog zamenskog bloka 7, instalisane snage 450 MW.

Termoelektrana „Ugljevik 3“, snage 2×300 MW je nastavak ranije započete izgradnje energetskih kapaciteta u okviru ugljevičkog basena. Izgradnja trećeg bloka TE u Ugljeviku je najveći projekat ove vrste u BiH. U medijima se pojavila informacija da je realizacija ovog projekta ugrožena zbog nerealno visoke cene za eksproprijaciju zemljišta budućih kopova, ali i dubine na kojoj se nalaze rezerve uglja. Međutim, trenutno se razmatra mogućnost jamske eksploatacije uglja, koja je znatno jeftinija i efikasnija.

Najveća ruska investicija u BiH je upravo izgradnja ove TE i iznosi 750 miliona evra.Ugovor je potpisan još 2011. godine, a Vlada BiH će imati 10 odsto vlasničkog udela, dok će ostatak pripasti ruskoj kompaniji na čijem je čelu biznismen Rašid Serdarov.

Nedavno je, nakon više od dva meseca, koliko je bio otvoren javni poziv, gotov ali sta kandidata za potencijalne strateške partnere za finansiranje i izgradnju TE „Banovići“.Kako je najavljeno, potpisivanje ugovora sa izabranim partnerom očekuje se sredinom sledeće godine.Predviđena instalisana snaga TE iznosi oko 300 MW, a ukupna godišnja proizvodnja oko 2000 gigavat-časova električne energije.

Elektrana će se snabdevati ugljem iz rudnika „Banovići“.Prema odluci Vlade BiH izgradnja TE „Banovići“ ušla je u plan izgradnje energetskihobjekata za period od 2010 – 2018. godine. Od izabranog strateškog partnera se očekuje da osigura finansiranje i izgradnju termoelektrane koja će biti 100% u vlasništvu RMU „Banovići“. Kredit će se vraćati pod uslovima koji budu određeni ugovorom sa strateškim partnerom.Vlada BiH je ovaj projekat proglasila projektom od javnog interesa i prioritetnim elektroenergetskim objektom u BiH.

U Crnoj Gori je aktuelan projekat TE „Pljevlja 2“, za čiju su realizaciju zainteresovani Česi, Kinezi i Slovaci. Kako je rečeno medijima, gradnja drugog bloka bi trebalo da doprinese smanjenju vazdušnog zagađenja u Pljevljima, a to bi se postiglo postavljanjem jakog efekta rashlađujućeg tornja, što će doprineti i energetskoj stabilnosti države.Planirano je da TE ima instalisanu snagu od 220 do 300 megavata i da se gradi na lokaciji postojeće termoelektrane.

Termoelektrane na lignit „Bitola” i „Oslomej” proizovode oko 77 procenata ukupne količine električne energije u Makedoniji.  Makedonska vlada planira i izgradnju nove termoelektrane u Mariovu, instalisane snage 300 megavata, ali, još uvek se čekaju potencijalni investitori.

Jedan od prioriteta hrvatske vlade je izgradnja trećeg bloka termoelektrane „Plomin“, snage 500 MW, koji će zameniti blok „A“. Za najveći projekat u Hrvatskoj u poslednjih trideset godina, vredan 800 miliona evra, prijavila su se tri konzorcijuma.

Iako se imena ponuđača zvanično drže u tajnosti, hrvatski mediji su preneli informaciju da su, na nedavno okončanom natečaju, ponude dostavili „Daewo” sa partnerima, konzrocijum „Samsung” i „Edison” i kao treći ponuđač „Marubeni” sa „Alstomom”. Do septembra hrvatska vlada bi trebala da odabere najpovoljnijeg ponuđača, a prema očekivanjima realizacija projekta biće pokrenuta 2015. godine.

U Srbiji, kada je u pitanju izgradnja termoelektrane, jedna od gorućih tema jeTE „Kolubara B“. Izgradnja ove elektrane započeta je još pre 25 godina i toliko dugo se u Srbiji nije izgradila nijedna termoelektrana.Kapacitet postrojenja je 750 MW, a vrednost ovog projekta iznosi 1,8 milijardi evra. EPS je još 2011. godine potpisao sporazum o strateškoj saradnji sa italijanskom kompanijom EDISON, ali već tri godine se ništa konkretno nije uradilo na ovom projektu.

Početkom 2014. godine kada je otvoreno kinesko predstavništvo u mestu Ub, Kinezi su istakli zainteresovanost za ulaganje u TE „Kolubara B“, kao i u otvaranje površinskog kopa „Radljevo“, sa kog bi se TE snabdevala ugljem. Ne postoje zvanične informacije kada će se započeti, tj. nastaviti sa izgradnjom „Kolubare B“, kao ni da li će Kinezi dobiti priliku da investiraju u navedene projekte.

Najveći potrošač uglja u svetu je Kina, a sprovedene istraživanja pokazuju da je upravo kineska ekonomija najuticajnija u svetu. Možda bi države u regionu trebalo da stvore povoljnije uslove kako bi privukli kineski investitore, jer su oni i više nego zainteresovani za ulaganje u rudarski sektor na Balkanu.

Realizacija projekata izgradnje novih termoenergetskih postrojenja od ogromnog je značaja za države u regionu. S obzirom na udeo uglja u proizvodnji električne energije i na njegov nemerljiv značaj za energetski sistem zemalja u regionu, ugalj ima izvesnu budućnost. Pod uslovom da ispunjava sve ošte mere zaštite životne sredine, uz modernizaciju i uvođenje savremenih tehnologija, ugalj će ostati vodeći energent, bez obzira na sve evropske priče o obnovljivim izvorima energije.

Izvor Serbia Energy

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

EU ne krije da je zainteresovana za srpski litijum

Tek što je projekat Jadar stopiran u Srbiji – počeo je rat u Ukrajini, zbog kog su sve države Evrope rešile da ubrzaju svoj proces „zelene“ tranzicije. Sankcije prema Rusiji koje su usledile, ali i sve hladniji odnos sa...

Crna Gora: Potrebno je osmisliti razvoj distribucije električne energije

Prvo Savjetovanje o elektrodistributivnim mrežama Crne Gore trebalo bi da pruži priliku za razmjenu znanja i iskustava o zajedničkim problemima razvoja tehnologija, organizacije i modernizacije distribucije električne energije, saopštio je predsjednik Odbora direktora Crnogorskog elektrodistributivnog sistema (CEDIS), Vladimir Čađenović. Prvo...

Crna Gora: EPCG želi da zadrži profit iz 2023.

Menadžment Elektroprivrede (EPCG) predložio je Skupštini akcionara da se kompletna dobit, koja je lani ostvarena u iznosu od 52,4 mil EUR, zadrži u preduzeću kao neraspoređena dobit i da se ništa ne dijeli kao dividenda akcionarima, saznaju Vijesti. Tako ni...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!