Cene električne energije za dan unapred u Grčkoj pale su 16,4%, a u Srbiji 10,1% za isporuku u nedelju, 8. novembra 2026, dok je Crna Gora zadržala premiju prema susednim tržištima. Promene se poklapaju sa rastom proizvodnje rumunske nuklearne elektrane Cernavodă, ali se njihov pojedinačni uticaj na cene ne može odvojiti od ostalih faktora. Tržišni podaci obuhvataju isporuku od 00:00 do 24:00 CET, porede je sa subotom, 7. novembra, i odnose se na informacije dostupne u 08:51 CET.
Grčka berza HEnEx zabeležila je prosečnu cenu od 208,82 €/MWh, što je za 40,82 €/MWh manje nego u subotu, kada je iznosila 249,64 €/MWh. Prosek je bio i 20,3% ispod nivoa prethodne nedelje, 1. novembra.
Premija mađarskog tržišta HUPX prema Grčkoj porasla je na 42,86 €/MWh sa 14,42 €/MWh dan ranije. Veća razlika povećala je potencijalni bruto raspon za nabavku električne energije sa severa, ali su ostvarive marže zavisile od pojedinačnih intervala isporuke, pristupa prenosnoj mreži i pratećih troškova.
Promena odnosa Srbije i Mađarske
Srpski SEEPEX, tržište električne energije za dan unapred, imao je prosečnu cenu od 246,83 €/MWh, nižu za 27,69 €/MWh ili 10,1% u odnosu na subotnjih 274,52 €/MWh. Cena je bila 5,6% ispod nivoa od 1. novembra i niža od petkovog proseka od 307,65 €/MWh.
HUPX je u nedelju zabeležio 251,68 €/MWh, što je pad od 4,7% sa 264,06 €/MWh. Srbija je tako prešla sa premije od 10,46 €/MWh prema Mađarskoj u subotu na diskont od 4,86 €/MWh u nedelju. Promena smanjuje srpsku premiju koja je bila vidljiva prethodnog dana za snabdevače koji obaveze u Srbiji štite mađarskim ugovorima, ali pokazuje i da se odnos tržišta isporuke i referentnog tržišta za hedžing može brzo preokrenuti.
Crnogorski BELEN zabeležio je prosečnih 264,22 €/MWh, što je za 5,3% manje od subotnjih 279,04 €/MWh. Ipak, razlika prema SEEPEX-u proširila se sa 4,52 €/MWh na 17,39 €/MWh. Crnogorska cena bila je samo 1,5% niža nego prethodne nedelje.
Cene po intervalima ostale su znatno promenljive: u Srbiji su se kretale od 165,24 €/MWh do 323,81 €/MWh, a u Crnoj Gori od 218,08 €/MWh do 328,07 €/MWh. Niži dnevni proseci zato nisu uklonili trošak zamene električne energije tokom skupljih intervala.
Niže cene na susednim tržištima
Rumunski OPCOM imao je prosek od 250,89 €/MWh, niži za 4,9% u odnosu na subotnjih 263,80 €/MWh. Bugarski IBEX pao je 3,3% na 250,85 €/MWh sa 259,49 €/MWh, pa su rumunsko i bugarsko tržište bila gotovo izjednačena, a oba iznad Srbije.
Hrvatski CROPEX snizio se 5,4% na 249,07 €/MWh, dok je slovenački BSP pao 5,6% na 248,29 €/MWh. Austrijski prosek iznosio je 246,51 €/MWh, uz pad od 6,3%, a severna italijanska IPEX zona 243,21 €/MWh, uz pad od 5,9%.
Crnogorska premija u odnosu na severnu Italiju ostala je približno 21 €/MWh i bila je gotovo nepromenjena prema suboti. Taj raspon može da posluži kao referenca za ekonomiku nabavke preko Jadrana, ali sam po sebi ne pokazuje da postoji slobodan kapacitet na interkonektorima niti da su pojedinačne transakcije profitabilne.
Nemački referentni prosek pao je 6,8% na 242,13 €/MWh. Premija Mađarske prema Nemačkoj proširila se na 9,55 €/MWh sa 4,23 €/MWh u subotu, ali je ostala skromna u poređenju sa znatno većim razlikama zabeleženim tokom oktobra.
Dnevni proseci računaju se iz potpunih podataka o cenama isporuke za svaki 15-minutni interval i vremenski su ponderisani, a ne ponderisani obimom transakcija. Cene za dan unapred utvrđene su pre isporuke i ne predstavljaju intradnevne transakcije niti ostvarene uslove u elektroenergetskom sistemu.
Rast rumunske proizvodnje i operativni podaci
Rumunska nuklearna elektrana Cernavodă ponovo je priključila na mrežu blok 1 popodne 6. novembra, prema podacima operatora Nuclearelectrica. Prosečna proizvodnja nuklearne energije u Rumuniji iznosila je oko 253 MW 7. novembra, a poslednje raspoloživo očitavanje dostiglo je 524 MW u 07:00 CET 8. novembra.
Očitavanja ukazuju na rast proizvodnje, ali ne potvrđuju dugotrajan rad punom snagom niti povratak bloka 2 u Cernavodă. Dodatna rumunska proizvodnja može da smanji potrebu za uvozom električne energije i poboljša regionalnu ponudu, ali njen tačan doprinos nedeljnom padu cena ne može se odvojiti od potražnje tokom vikenda, uslova za obnovljive izvore i drugih promena.
Blok 6 elektrane Šoštanj u Sloveniji ponovo može da radi bez ograničenja nakon popravki i uspešnih testova pokretanja koje je nadgledao GE, prema operativnom ažuriranju od 7. novembra. Dodatni radovi na turbini i dalje su potrebni naredne godine, dok se uzrok kvara i ukupni troškovi popravke procenjuju.
Najnoviji potvrđeni regionalni operativni podaci pokazali su potrošnju od 35.067 MW i neto uvoz od 5.094 MW 5. novembra. Procene za 6. novembar bile su prognoze u trenutku objave, a ne ostvareni rezultati. Za nedelju nisu bili dostupni uporedivi podaci o potražnji, vetru, suncu i hidrološkim uslovima za ceo region.
Poslednji prijavljeni operativni bilans Bosne i Hercegovine pokazao je neto uvoz od oko 39 MW 5. novembra, dok potvrđen bilans za nedelju nije bio dostupan. Za Tursku su poslednji potvrđeni podaci o komercijalnim rasporedima pokazali izvoz od 100 MW u Bugarsku 6. novembra; nedeljni rasporedi i raspoloživi prekogranični kapacitet nisu bili potvrđeni. Raniji tokovi i aktuelne razlike u cenama nisu bili dovoljni da se utvrde ograničenja prenosa.
Podaci o tržištima i skladištenju
Nedeljne cene nisu mogle nezavisno da se potvrde za albanski ALPEX i tržište MEMO u Severnoj Makedoniji. Poslednji potvrđeni podaci odnosili su se na isporuku 6. novembra i iznosili su 322,58 €/MWh na ALPEX-u i 307,62 €/MWh na MEMO-u; to su petkove referentne cene, a ne nedeljni nivoi.
Konsultacije ALPEX-a o predloženim izmenama tržišnih pravila završile su se 8. novembra. Predlozi obuhvataju opšte uslove, trgovanje, obračun i poravnanje, kao i definicije, ali izmene još nisu potvrđena pravila koja su stupila na snagu.
U potpunim nedeljnim serijama za Srbiju, Crnu Goru, Mađarsku, Rumuniju, Bugarsku, Grčku, Hrvatsku, Sloveniju, Austriju i severnu Italiju nije bilo intervala sa negativnim cenama; isto važi i za subotnje serije tih tržišta. Najniže nedeljno očitavanje u Grčkoj iznosilo je 0,01 €/MWh, što je blizu nule, ali i dalje pozitivno. Odsustvo negativnih cena ne isključuje mogućnosti za skladištenje energije.
Hrvatski baterijski sistem za skladištenje energije BESS Šibenik, snage 60 MW i kapaciteta 120 MWh, razvijen je preko NextGrid Energy uz tehnologiju NGEN. Od septembra je njegov pun kapacitet namenjen automatskoj rezervi za obnovu frekvencije HOPS-a.
Svečano otvaranje BESS Šibenik održano je 4. novembra i nije značilo da je tog dana u rad pušteno dodatnih 60 MW. Projekat je dobio podršku Fonda EU za modernizaciju, uz vlasničko finansiranje EBRD-a, Raiffeisen penzionih fondova i IE-ENERGY, a rizik prihoda od tržišta ostao je na projektu.
