Proizvođači obnovljive električne energije u Srbiji, Crnoj Gori i drugim zemljama Zapadnog Balkana suočavaju se sa komercijalnom preprekom pri izvozu u EU: niske emisije iz proizvodnje same po sebi ne omogućavaju tretman stvarnih emisija prema mehanizmu EU za prilagođavanje ugljenika na granicama (CBAM). Sekretarijat Energetske zajednice ukazao je na taj problem u proceni za drugi kvartal 2026, datiranoj julom 2026, uz upozorenje da nemogućnost dokazivanja usklađenosti može povećati troškove i neizvesnost prihoda od struje.
U ilustrativnom scenariju, Sekretarijat je procenio da bi kopnena vetroelektrana snage 130 MW mogla da ima 8,9 miliona eura oportunitetnih troškova tokom šest meseci, ako bi proizvodnju prodavala lokalno umesto da pristupi skupljim tržištima EU. Reč je o modelovanom riziku pod pretpostavkama iz procene, a ne o prijavljenom gubitku konkretnog postrojenja.
Uslovi za tretman stvarnih emisija
Prema Uredbi (EU) 2023/956 i Provedbenoj uredbi (EU) 2025/2547, uvoznici mogu da koriste stvarne emisije za električnu energiju samo ako je ispunjeno više uslova. Proizvodnja mora biti obuhvaćena prihvatljivim ugovorom o kupovini električne energije (PPA), a postrojenje mora ispunjavati odgovarajući uslov priključenja na mrežu ili odsustva zagušenja.
Postrojenje ne sme da prelazi 550 grama fosilnog CO₂ po kWh. Proizvodnja i nominacije relevantnog kapaciteta interkonektora moraju da se poklapaju u istom periodu, koji ne može biti duži od jednog sata. Usklađenost mora da potvrdi akreditovani verifikator, uz prateće privremeno izveštavanje.
Uslovi dokazivanja prevazilaze uobičajenu sertifikaciju obnovljive električne energije, navodi Sekretarijat. PPA i garancije porekla mogu da pokažu ugovornu nabavku i obnovljive atribute struje, ali sami ne potvrđuju ispunjenost celokupne metodologije CBAM-a.
Dokumentacija od elektrane do kupca
Prodaja preko posredničkih trgovaca, portfelja za balansiranje ili aranžmana sa više ugovornih strana može da oteža dokazivanje, prema proceni. Investitorima je sve potrebniji sled dokumentacije od elektrane do uvoznika u EU kojim se potvrđuje da su ispunjeni ugovorni, fizički i vremenski uslovi.
Takav skup dokaza može da obuhvati merenja proizvodnje, SCADA zapise, dokumentaciju PPA, rasporede fizičke isporuke, nominacije prenosnih kapaciteta, podatke o balansiranju i nezavisnu verifikaciju. Dokumentacija treba da poveže proizvodnju pripisanu konkretnom postrojenju sa odgovarajućom isporukom i nominacijama.
Izazov je naročito važan za srpske vetroelektrane i solarne elektrane koje ciljaju tržišta Mađarske, Hrvatske ili Rumunije, kao i za crnogorske proizvođače koji žele da prodaju u Italiju. Vetar, sunce i hidroenergija mogu imati veoma niske direktne emisije, ali to samo po sebi ne utvrđuje vrednost emisija koju uvoznik u EU može da koristi za CBAM.
Predložene izmene propisa EU mogle bi da ublaže pojedine zahteve za izveštavanje o stvarnim emisijama, ali ih ne treba smatrati usvojenim dok traje zakonodavni postupak. Sekretarijat navodi da se tržišna razlika sve više pravi između niskougljenične struje sa usklađenom i proverljivom strukturom isporuke i struje za koju se traženi dokazi ne mogu obezbediti; verifikacija emisija tako postaje deo komercijalizacije uz priključenje na mrežu, prognoziranje, balansiranje i prodaju.
