Cene električne energije na tržištima za dan unapred u Srbiji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Albaniji porasle su 3. novembra, dok su Mađarska, Rumunija, Bugarska i Grčka zabeležile pad. Tržišta električne energije za dan unapred tako su se kretala u različitim pravcima. Najveći rast zabeležen je u Albaniji, a najviša osnovna cena među posmatranim tržištima iznosila je 313,65 €/MWh.
Osnovna cena na SEEPEX-u porasla je za 11 €/MWh, na 305,14 €/MWh. U Crnoj Gori cena je povećana za 15,5 €/MWh, na 302,80 €/MWh, dok je u Severnoj Makedoniji porasla za 9,3 €/MWh, na 302,97 €/MWh. U Albaniji je zabeležen rast od 53,7 €/MWh, na 313,65 €/MWh.
Nasuprot tome, cena na HUPX-u u Mađarskoj pala je za 13,1 €/MWh, na 297,53 €/MWh. U Rumuniji je dostigla 297,00 €/MWh, a u Bugarskoj 296,65 €/MWh, dok je u Grčkoj pala za 45,4 €/MWh, na 267,32 €/MWh. Nemačka je ostala znatno jeftinija, sa cenom od 252,85 €/MWh.
Premije i razlike među tržištima
Različita kretanja cena stvorila su jasnu premiju na tržištima Zapadnog Balkana. Srbija se trgovala po ceni višoj za 7,60 €/MWh u odnosu na Mađarsku, dok su premije Crne Gore i Severne Makedonije iznosile 5,26 €/MWh, odnosno 5,43 €/MWh. Cena u Albaniji bila je više od 16 €/MWh iznad cene na HUPX-u, dok je Grčka bila 30,21 €/MWh ispod Mađarske.
Ovakav obrazac ukazuje na to da lokalni odnosi ponude i tražnje i prekogranični kapaciteti imaju veći uticaj od zajedničkog regionalnog signala proizvodnje. Mađarska je i dalje bila 44,69 €/MWh skuplja od Nemačke. Time je zadržana značajna cenovna razlika između istoka i zapada Centralne Evrope.
Prosečna potrošnja električne energije u regionu porasla je za 459 MW na 35.116 MW, dok je neto uvoz povećan za 204 MW, na 4.019 MW. Uvoz iz pravca Austrije i Slovačke porastao je za 225 MW, na 3.202 MW. To dodatno naglašava oslanjanje regiona na tokove električne energije sa severa ka jugu.
Potrošnja, obnovljivi izvori i dnevne cene
Uslovi za proizvodnju iz obnovljivih izvora bili su neujednačeni. Prognozirana proizvodnja iz vetra povećana je za 942 MW, na 6.115 MW, dok je proizvodnja iz solarnih elektrana pala za 559 MW, na 1.318 MW. Veća dostupnost energije iz vetra pratila se sa slabijom solarnom proizvodnjom i rastom potrošnje, pa su potrebe regiona za uvozom ostale povišene.
U Srbiji su cene u vršnim satima bile naročito visoke. Osnovna cena na SEEPEX-u dostigla je 305,1 €/MWh, prosečna cena u vršnim satima iznosila je 341,4 €/MWh, a dnevni maksimum 374,5 €/MWh. Osnovna cena bila je i iznad sedmodnevnog proseka od 296,9 €/MWh.
Sličan obrazac zabeležen je u Crnoj Gori. Cena na BELEN-u porasla je na 302,8 €/MWh, sa 287,3 €/MWh dan ranije, dok je prosečna cena u vršnim satima iznosila 337 €/MWh. Najviša dnevna cena dostigla je 365 €/MWh.
Terminski ugovori i energenti
Terminska tržišta ipak su ukazivala na ublažavanje pritiska troškova goriva i električne energije. Mađarski ugovor za električnu energiju za 46. nedelju pao je za 20,5 €/MWh, na 312,50 €/MWh, dok je decembarski ugovor pojeftinio za 21,5 €/MWh, na 265 €/MWh. Ugovor za 47. nedelju kretao se u suprotnom smeru: porastao je za 8 €/MWh, na 298 €/MWh.
Cene gasa znatno su oslabile. Austrijski gas CEGH pojeftinio je za 6,3 €/MWh, na 99,05 €/MWh, a grčki za 9,2 €/MWh, na 87,93 €/MWh; decembarski gas pao je za 9 €/MWh, na 96,50 €/MWh. Decembarski ugalj pojeftinio je za 6, na 142,5, dok su dozvole EU za emisiju ugljen-dioksida porasle za 1,3 €/toni, na 90,52 €/toni.
Kombinacija kretanja pokazuje dva suprotna signala za tržište Jugoistočne Evrope: niže cene goriva i terminskih ugovora smanjuju pritisak na osnovne troškove, ali visoke potrebe za uvozom i cenovne razlike između tržišta održavaju cene za dan unapred na Zapadnom Balkanu iznad regionalnog jezgra.
Za Srbiju i Crnu Goru neposredni tržišni signal zato nije opšti rast cena u Evropi, već lokalna premija. Važno je pratiti da li će se snažan rast u Albaniji povući, da li će Srbija i Crna Gora zadržati premiju u odnosu na HUPX i da li će se velika razlika između cena u Mađarskoj i Nemačkoj smanjivati sa promenama regionalne potrošnje i proizvodnje iz obnovljivih izvora.
