Rumunskoj čeličani Liberty Galați preti prekid snabdevanja električnom energijom po isteku ugovora sa Electrica 31. oktobra, jer snabdevač zbog neizmirenih obaveza nije pristao na njegovo produženje. Prema rečima administratora restrukturiranja Remusa Borze, dug iznosi oko 5,9 miliona EUR, dok su garancije vredne približno 7,8 miliona EUR. Electrica nije nezavisno potvrdila te iznose.
Uprava čeličane upozorava da bi potpuni prekid napajanja mogao da onesposobi ključne industrijske sisteme i da bi za ponovno uspostavljanje snabdevanja na celom kompleksu moglo biti potrebno do 50 dana. Prefekt okruga Galați George Toderașc zatražio je 30. oktobra od rumunske vlade da hitno pronađe mere za sprečavanje prekida. Prema poslednjim informacijama od 31. oktobra, opasnost od isključenja nije bila otklonjena, a potpuni prekid napajanja nije nezavisno potvrđen.
Slučaj ukazuje na kreditni rizik koji snabdevanje električnom energijom proizvođača u finansijskim teškoćama predstavlja za snabdevače u jugoistočnoj Evropi. Takvim potrošačima neprekidno napajanje može biti neophodno za očuvanje vredne opreme, dok snabdevačima rastu nenaplaćena potraživanja i kreditna izloženost. Za snabdevače, banke koje finansiraju industriju i investitore u restrukturiranje važna su pitanja kreditnih limita za kupce, obezbeđenja potraživanja, minimalne potrebne snage i finansiranja neophodne potrošnje tokom restrukturiranja.
Ugovor ističe, privremeno snabdevanje nije izvesno
Ugovor između Liberty i Electrica zaključen je u februaru 2026. godine i kasnije produžen. Prema rumunskim izveštajima, Electrica nije prihvatila novo produženje zbog neizmirenih obaveza. Čeličana se u međuvremenu oslanja na kratkoročne aranžmane za nabavku struje, za koje njeni predstavnici upozoravaju da ne mogu biti trajno rešenje.
Prema lokalnim izveštajima, Transelectrica je obavestila Liberty da može da zatraži snabdevanje u krajnjoj nuždi za ograničeni period od 1. do 5. novembra. Za taj aranžman određena je E.ON Energie România. Reč je o mogućoj privremenoj zaštiti, a ne o trajnoj zameni za redovan komercijalni ugovor; mogućnost podnošenja zahteva i sprovođenje aranžmana ne znače da je čeličani potvrđeno neprekidno snabdevanje.
Kada se finansijski položaj velikog industrijskog kupca pogorša, snabdevači ponovo procenjuju njegovu sposobnost plaćanja i mogu zahtevati čvršće garancije. Njihov rizik ne obuhvata samo neplaćene račune već i buduće obaveze nabavke električne energije preuzete za kupca. Kod velikih količina, neplaćanje može opteretiti obrtna sredstva snabdevača i zahtevati smanjenje njegove izloženosti.
Za industrijskog potrošača u teškoćama, gubitak napajanja istovremeno može izazvati štetu znatno veću od neplaćenog računa za struju. Odluka o nastavku snabdevanja zato se ne svodi samo na iznos dospelog potraživanja. Ona uključuje i procenu rizika novih isporuka u odnosu na posledice prekida rada industrijskog kompleksa.
Prekid napajanja ugrožava opremu i ponovno pokretanje
Električna energija potrebna je za rad pojedinih sistema i kada je proizvodnja čelika smanjena ili obustavljena. Među njima su rashladna oprema, pumpe, ventilacija, električne zaštite i pomoćni sistemi, kao i postrojenja koja zahtevaju kontrolisano zaustavljanje. Uprava Liberty upozorava da bi pri potpunom prekidu napajanja ključni sistemi čeličane mogli da prestanu da rade u roku od nekoliko sati.
Kompanija procenjuje da bi za ponovno uspostavljanje napajanja na celoj industrijskoj lokaciji moglo biti potrebno do 50 dana, zbog složenosti bezbednog pokretanja međusobno povezanih uređaja. To je procena uprave, a ne nezavisno potvrđen rok. Posledice bi mogle da prevaziđu neposredni gubitak proizvodnje čelika.
Oštećenje opreme, troškovi njenog očuvanja, odloženo održavanje i produženo puštanje postrojenja u rad mogli bi da povećaju sredstva potrebna za obnovu proizvodnje. Prekid bi mogao da pogodi i Libertyjev pogon za zavarene cevi, koji radi na postojećim porudžbinama kupaca. Za investitora u restrukturiranje postoji bitna razlika između preuzimanja postrojenja čiji su neophodni sistemi očuvani i preuzimanja kompleksa nakon dugotrajnog, nekontrolisanog gašenja. Oštećenje ključne opreme moglo bi da umanji vrednost imovine i poskupi finansijski oporavak.
Iznos garancija ne rešava pitanje kreditnog rizika
Prema Borzinim navodima, Liberty duguje Electrica približno 30 miliona lei, odnosno oko 5,9 miliona EUR. On je vrednost garancija procenio na oko 40 miliona lei, odnosno približno 7,8 miliona EUR. Te podatke izneo je administrator restrukturiranja, a Electrica ih nije nezavisno potvrdila.
Činjenica da je prijavljena vrednost garancija veća od navedenog duga ne znači da se one mogu odmah naplatiti niti da pokrivaju celokupnu sadašnju i buduću izloženost. Njihova stvarna vrednost za snabdevača zavisi od pravnog oblika, mogućnosti naplate, roka važenja i obaveza koje obezbeđuju. Važni su i dospelost potraživanja i obuhvat ugovorene zaštite.
Za snabdevača je ključno koliko dodatnog kreditnog rizika može da prihvati bez narušavanja pravila upravljanja komercijalnim rizicima. Za upravu koja vodi restrukturiranje pitanje je kako finansirati minimalnu potrošnju struje dok se pregovara o postojećim obavezama. Ti interesi mogu biti suprotstavljeni: snabdevač može imati opravdane razloge da ne odobrava dalje neobezbeđeno kreditiranje, dok nagli prekid napajanja može uništiti industrijsku vrednost i smanjiti iznos koji poverioci mogu da naplate.
Zbog toga se postavlja pitanje posebnog modela finansiranja neophodnog rada postrojenja, bez prenošenja neograničenog rizika na snabdevača električnom energijom. Takav model morao bi da razlikuje postojeći dug od troška budućeg snabdevanja. Ujedno bi morao da odredi ko obezbeđuje sredstva i pod kojim uslovima.
Minimalna potrošnja kao poseban deo restrukturiranja
Slučaj Liberty ukazuje na moguću potrebu za posebnim ugovorima koji obezbeđuju kontinuitet napajanja industrijskih postrojenja. Oni bi mogli da razdvoje struju potrebnu za punu komercijalnu proizvodnju od manje količine neophodne za očuvanje opreme, rad osnovnih službi i bezbedno zaustavljanje. Plan restrukturiranja mogao bi da utvrdi minimalno tehničko opterećenje potrebno za zaštitu postrojenja tokom smanjene proizvodnje.
Finansiranje te potrošnje moglo bi da se uredi odvojeno, uz učešće banaka, investitora, administratora restrukturiranja ili drugih zakonom ovlašćenih strana. Plaćanje bi moglo biti obezbeđeno namenskim depozitima, garancijama ili drugim instrumentima kreditne podrške. Cilj takvog aranžmana bio bi očuvanje vrednosti industrijske imovine uz ograničavanje izloženosti snabdevača.
Svako takvo rešenje moralo bi da bude usklađeno s pravilima tržišta, važećim kreditnim zahtevima i tehničkim obavezama mrežnih i sistemskih operatora. Ono ne bi predstavljalo neograničeno pravo na isporuku struje bez plaćanja. Za Liberty Galați nije potvrđen poseban aranžman za finansiranje minimalne potrošnje.
Komercijalni značaj ovog pristupa leži u mogućnosti razvoja uređenijeg tržišta snabdevanja strujom namenjenom očuvanju industrijskih postrojenja. Osnova za takve usluge bili bi jasni ugovori i nezavisno utvrđeni tehnički zahtevi. Time bi se preciznije razdvojile potrebe postrojenja od rizika koji snabdevač može da preuzme.
Značaj za energetski intenzivnu industriju regiona
Rizici koje je otvorio slučaj Liberty relevantni su za čeličane, proizvođače aluminijuma, cementare, hemijsku industriju i druge velike potrošače struje u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Bugarskoj i Severnoj Makedoniji. Velikim industrijskim postrojenjima pomoćni električni sistemi često su potrebni i kada su glavne proizvodne linije zaustavljene. Za Srbiju je to naročito važno kod kompanija čiji procesi zavise od obimne električne opreme i tehnički složenog ponovnog pokretanja.
Banke koje finansiraju industrijsku imovinu mogu razmatrati da li ugovori o snabdevanju ostaju na snazi tokom finansijskih teškoća i ima li dovoljno likvidnih sredstava za rad neophodnih električnih sistema. Snabdevačima mogu biti potrebni stroži postupci za procenu kreditnog rizika velikih industrijskih kupaca. Vlasnici infrastrukture i inženjerski savetnici mogu doprineti utvrđivanju minimalnog opterećenja i izradi planova za kontrolisano zaustavljanje i ponovno pokretanje postrojenja.
Potencijalne usluge obuhvataju tehničke procene, planiranje kontinuiteta snabdevanja industrije, strukturiranje obezbeđenja potraživanja i specijalizovano savetovanje o energetskom riziku. Njihov značaj raste kada prestanak redovnog ugovora o snabdevanju ugrozi vrednost velike industrijske imovine koju je moguće očuvati. U takvim okolnostima trošak električne energije povezan je i s vrednošću postrojenja, a ne samo s tekućom proizvodnjom.
Napajanje ostaje otvoreno pitanje restrukturiranja
Neposredan položaj Liberty Galați zavisi od toga da li će obezbediti privremeno ili dugoročnije snabdevanje i da li finansijsko restrukturiranje može da podrži neophodan rad postrojenja. Prema poslednjim informacijama od 31. oktobra, opasnost od isključenja i dalje nije bila otklonjena. Nije bilo nezavisne potvrde da je do potpunog prekida napajanja došlo.
U restrukturiranju teške industrije nabavka struje ne može se posmatrati samo kao sporedni operativni trošak: napajanje može biti neophodno za očuvanje opreme, bezbednost i mogućnost buduće proizvodnje. Za snabdevača, ista isporuka predstavlja ugovornu obavezu i kreditni rizik koji mora da kontroliše. Izazov za industrijsko tržište električne energije u jugoistočnoj Evropi jeste usklađivanje tih zahteva kroz finansiranje neophodne potrošnje, bez ugrožavanja vrednosti tehničke imovine tokom finansijskih teškoća.
