Podaci za januar 2026. pokazuju da godišnji faktor iskorišćenja ne otkriva kako se velika vetroenergetska portfolija ponašaju u radu i na tržištu. Hrvatska je tada imala 30 vetroelektrana u redovnom radu, ukupne instalisane snage 1.237,15 MW. Još dva projekta, ukupne snage 77 MW, bila su u izgradnji ili probnom radu.
Vetroelektrane u redovnom radu proizvele su tokom januara 250.003 MWh, što odgovara faktoru iskorišćenja od 25,57%. Sam taj rezultat mogao bi da opiše prilično uobičajen portfolio obnovljivih izvora. Međutim, satna i dnevna proizvodnja pokazuju znatno zahtevniju sliku za elektroenergetski sistem.
Najveća satna proizvodnja u januaru iznosila je 958,83 MWh, a najmanja svega 3,79 MWh. Dnevna proizvodnja kretala se od 1,79 GWh do 19,12 GWh. U februaru se obrazac ponovio: maksimum je dostigao 1.016,42 MWh u satu, dok je tokom najslabijeg sata proizvodnja pala na nulu, uz mesečni faktor iskorišćenja od 26,2%.
Promenljiva proizvodnja i troškovi odstupanja
Za elektroenergetski sistem takva promenljivost predstavlja izazov za balansiranje. Za investitore je to podsetnik da portfolio koji u jednom satu može da proizvede oko 1 GW nekoliko sati kasnije može da se ponaša kao sasvim drugačija imovina. Finansijske posledice počinju već kod prognoziranja proizvodnje.
Vetroelektrane prijavljuju očekivanu proizvodnju pre isporuke, a trgovci mogu da menjaju pozicije na unutardnevnom tržištu kako prognoze postaju preciznije. Ipak, deo odstupanja ostaje i nakon merenja stvarne proizvodnje. Sistem za balansiranje mora da preuzme razliku između planirane i ostvarene isporuke.
Ko na kraju snosi trošak zavisi od tržišnog i ugovornog modela. Vetroelektrana može direktno da bude izložena troškovima odstupanja, dok ih trgovac može preuzeti uz naknadu ili nepovoljniju cenu u PPA ugovoru. Agregator može da upravlja većim brojem postrojenja zajedno. Ekonomski problem ostaje isti: promenljivost ima cenu i kada je sam vetar besplatan.
Korelacija ograničava korist od agregacije
Podaci iz Hrvatske pokazuju da agregacija sama po sebi ne uklanja problem. Ako su projekti izloženi istom regionalnom obrascu vetra, njihova proizvodnja može istovremeno da raste i opada. Zato korist od diverzifikacije može biti manja nego što bi se moglo zaključiti na osnovu broja postrojenja.
Ključno merilo je korelacija. Dve vetroelektrane udaljene stotinama kilometara i dalje mogu imati snažno korelisanu proizvodnju ako na njih utiče isti meteorološki sistem velikih razmera. S druge strane, postrojenja u različitim vetrovnim područjima mogu međusobno da ublaže oscilacije i na manjoj geografskoj udaljenosti.
Ova razlika biće sve važnija za vetroenergetske portfolije širom Jugoistočne Evrope. Investitori koji objedinjuju više projekata treba da analiziraju ne samo P50 proizvodnju svakog pojedinačnog projekta već i kovarijansu njihovih satnih profila proizvodnje. Zajmodavci bi trebalo da procene da li skup projekata zaista smanjuje volatilnost ili samo objedinjuje međusobno korelisanu proizvodnju.
Isto važi i za PPA ugovore. Korporativni kupac koji ugovara proizvodnju iz više vetroelektrana može pretpostaviti da će diverzifikacija portfolija obezbediti relativno ujednačenu isporuku. Ta pretpostavka može da se pokaže pogrešnom ako sva ugovorena postrojenja slično reaguju na regionalne vremenske prilike.
U tom slučaju, portfolio može istovremeno da proizvodi višak tokom perioda jakog vetra i manjak kada vetar oslabi. Izloženost troškovima zamenske električne energije može da poraste upravo onda kada su tržišne cene visoke.
Koncentracija postrojenja i mrežna ograničenja
Geografski raspored prenosne mreže donosi još jedan vid korelacije. Mnoge hrvatske vetroelektrane koncentrisane su u primorskim i južnim krajevima, gde su vetrovni resursi povoljni. Prema podacima HOPS-a, početkom 2026. postrojenja u radu bila su naročito koncentrisana u županijama Zadar, Šibenik-Knin, Split-Dalmacija, Dubrovnik-Neretva i Lika-Senj.
Koncentracija projekata omogućava ekonomiju obima u razvoju, ali može da dovede i do većih injekcija električne energije u iste delove mreže. Zbog toga je pri vrednovanju imovine potrebno posvetiti više pažnje zajedničkom uticaju korelisanih vremenskih uslova i deljene mrežne infrastrukture.
Baterijsko skladištenje bi moglo da ublaži deo promenljivosti, ali ne treba ga posmatrati kao univerzalno rešenje. Baterija namenjena pokrivanju kratkotrajnih grešaka u prognozi zahteva drugačiju strategiju rada od baterije za dvočasovnu arbitražu na veleprodajnom tržištu. Baterija za obezbeđivanje stabilnije isporuke po PPA ugovoru takođe može zahtevati drugačije karakteristike snage i kapaciteta od one koja se prvenstveno koristi za usluge balansiranja.
Balansiranje kao tržište za fleksibilnost
Okvir za balansiranje u Hrvatskoj postaje otvoreniji. HOPS omogućava pojedinačnim korisnicima mreže, agregatorima, nezavisnim agregatorima i zajednicama obnovljive energije koji su tehnički pretkvalifikovani da pružaju usluge balansiranja, uz ispunjavanje uslova za kvalifikaciju i ugovornih zahteva.
Time se otvara mogućnost da se promenljivost pretvori u fleksibilnost, ali prvi korak je razumevanje fizičkog ponašanja postrojenja. Godišnja proizvodnja ublažava vidljivost ekstrema, dok se dug, PPA ugovori i elektroenergetski sistemi sa njima suočavaju iz sata u sat.
Za investitore širom Jugoistočne Evrope zato nije važno samo koliko energije portfolio proizvede tokom godine. Važno je i koliko često vetroelektrane u njemu rastu i opadaju istovremeno, kao i koliko ta korelacija košta kada sistem mora da reaguje.
