Mađarska je tokom prvih osam meseci 2026. ostala najveći kupac ruskog gasa iz gasovoda u Evropskoj uniji, uprkos naporima EU da postepeno ukine uvoz iz Rusije.
Države EU potrošile su u tom periodu oko 4,1 milijardu evra na ruski prirodni gas, približno koliko i godinu ranije.
Mađarska je na kupovinu ruskog gasa iz gasovoda izdvojila oko 1,71 milijardu evra, iako je fizički obim njenog uvoza smanjen za oko 10%. Bugarska je sledila sa kupovinama vrednim oko 987 miliona evra, dok je Grčka potrošila približno 850 miliona evra.
Ograničenja i planirano ukidanje uvoza
Razlike u kupovini gasa pokazuju da se članice EU ne udaljavaju od ruskog snabdevanja istim tempom. Nekoliko država značajno je smanjilo zavisnost od ruskog gasa od 2022. godine, dok se pojedini delovi Centralne i Jugoistočne Evrope i dalje oslanjaju na gasovode zbog infrastrukture, ugovornih aranžmana i cene.
Ograničenja uvedena tokom 2026. već su suzila mogućnost zaključivanja novih kratkoročnih ugovora za ruski LNG i kupovine ruskog gasa iz gasovoda na spot tržištu.
Planirane su i dodatne mere: zabrana uvoza ruskog LNG-a od početka 2027. godine, a potom i ograničenja dugoročnih ugovora za isporuku gasa gasovodima.
Procene uticaja na cene gasa
Ukidanje preostalih količina ruskog gasa moglo bi da ima relativno ograničen ekonomski uticaj na nivou Evrope. Procena navedena u biltenu ukazuje da bi potpuni prekid uvoza mogao da podigne evropske cene gasa za oko 1% do 2%.
Ta procena, međutim, ne obuhvata moguće veće posledice na pojedinačnim tržištima koja se u velikoj meri oslanjaju na određene pravce snabdevanja.
Analiza je kao potencijalno veće rizike za evropske cene gasa izdvojila poremećaje u prevozu LNG-a kroz Ormuski moreuz i moguća ograničenja izvoza američkog LNG-a, u poređenju sa ukidanjem preostalih količina ruskog gasa.
Za Mađarsku je izazov posebno izražen jer je njen gasni sistem i dalje tesno povezan sa snabdevanjem ruskim gasom iz gasovoda, dok politika EU ide ka njegovom konačnom ukidanju.
