Crnogorski operator prenosnog sistema CGES odobrio je aranžman vredan približno 40 miliona evra za izgradnju visokonaponske infrastrukture namenjene povezivanju dve vetroelektrane ukupne snage 488 MW. Aranžman se odnosi na unapređenje realizacije jednog od većih planiranih projekata obnovljivih izvora energije u zemlji.
Obuhvat investicije i planirani kapaciteti
Investicija obuhvata izgradnju nove transformatorske stanice 400/110 kV i pratećih prenosnih priključaka za vetroelektrane Sinjajevina 1 i Sinjajevina 2. Planirani instalisani kapaciteti ovih projekata iznose 136 MW za Sinjajevinu 1 i 352 MW za Sinjajevinu 2.
CGES je zaključio da bi planirana mrežna infrastruktura omogućila elektroenergetskom sistemu da prihvati proizvodnju iz vetroelektrana ukupne snage 488 MW. Izgradnja i uslovi priključenja posebno su važni za velike projekte obnovljivih izvora energije, jer proizvodni kapaciteti ne mogu započeti komercijalni rad bez odgovarajuće prenosne infrastrukture.
Komericijalni model prenosa infrastrukture na CGES
Prema predloženom komercijalnom modelu, privatni investitori bi finansirali i izgradili neophodnu priključnu infrastrukturu, nakon čega bi završeni objekti bili preneti u vlasništvo CGES-a. Operator prenosnog sistema potom bi preuzeo infrastrukturu za približno 40 miliona evra, uz otplatu raspoređenu na deset godina.
Ovim aranžmanom uspostavlja se podela odgovornosti između investitora u obnovljive izvore energije i regulisanog operatora prenosnog sistema. Model istovremeno predviđa mehanizam kojim operator prenosnog sistema naknadno uključuje izgrađenu imovinu u regulisanu elektroenergetsku mrežu.
Uloge investitora: Sinjajevina 1 i Sinjajevina 2
Konzorcijum Sinjajevina 2, koji čine kompanije N1, SISTEM-MNE i Permonte, izgradio bi zajedničku priključnu infrastrukturu potrebnu za oba projekta vetroelektrana. Projekat Sinjajevina 1 zasebno razvija kompanija Energy 2.
Iako se Sinjajevina 1 razvija odvojeno, očekuje se da oba projekta koriste iste nove prenosne kapacitete. Za investitore takva struktura obezbeđuje jasno definisan put za prenos vlasništva nad infrastrukturom na operatora mreže, uz odgovornost za finansiranje i završetak zajedničkih infrastrukturnih radova pre nego što CGES preuzme izgrađene objekte.
Dinamika realizacije i očekivani finansijski efekti
Očekuje se da nova infrastruktura bude puštena u rad 2030. godine. CGES očekuje da investicija počne da ostvaruje pozitivne regulisane prinose od 2033. godine.
Komentarišući širi kontekst, ovaj aranžman mogao bi da posluži kao model za druge velike investicije u obnovljive izvore energije koje zahtevaju značajno proširenje prenosne mreže. Komercijalni uspeh projekata zavisiće od usklađenosti građevinskih rokova, tehničkih zahteva za priključenje i pravovremene dostupnosti zajedničke infrastrukture.
Značaj projekta za crnogorsko tržište električne energije
Za crnogorsko tržište električne energije značaj projekta prevazilazi same vetroelektrane. Dodavanje gotovo 500 MW planiranih kapaciteta proizvodnje električne energije iz vetra predstavljalo bi povećanje instalisanih kapaciteta iz obnovljivih izvora, sa potencijalnim posledicama po domaće snabdevanje, trgovinu električnom energijom i potrebe za balansiranjem elektroenergetskog sistema.
Mrežna infrastruktura kao paralelni uslov razvoja obnovljivih izvora
Investicija takođe ukazuje na jedan od ključnih izazova razvoja obnovljivih izvora energije: mrežna infrastruktura mora se finansirati i izgraditi paralelno sa proizvodnim kapacitetima, umesto da se tretira kao sekundarni zahtev. Planirano priključenje vetroelektrana Sinjajevina pokazuje da ulaganja u prenosnu mrežu i finansiranje projekata obnovljivih izvora postaju sve više međusobno zavisni.
