Investiciona vrednost projekta hidroelektrane Bistrica u Bosni i Hercegovini povećana je za približno dve trećine, uz otvaranje pitanja u vezi sa rizicima izgradnje, potrebnim kapitalom i finansijskom izloženošću elektroenergetskih kompanija pod državnom kontrolom. Procene troškova projekta porasle su sa prvobitnih 102,5 miliona evra na više od 171 milion evra, što predstavlja povećanje od približno 66%. Najnoviji razvoj događaja usledio je nakon odobrenja dodatne dokapitalizacije.
Dodatna dokapitalizacija u iznosu od 11 miliona evra odobrena je projektnoj kompaniji HE Bistrica od strane akcionara koji predstavljaju državni kapital. Transakcija ima za cilj da prethodno odobrene zajmove pretvori u vlasnički kapital, čime bi se podržao nastavak izgradnje prema ugovoru sa kineskim izvođačem radova AVIC. Ova dokapitalizacija usledila je nakon zasebnog povećanja kapitala od 7 miliona evra, odobrenog krajem februara 2026. godine.
Povećanje investicione vrednosti i troškova projekta
Niz ranijih finansijskih izdvajanja vezan je za period od početka izgradnje krajem 2021. godine. Rast investicione vrednosti postao je centralno pitanje projekta, dok su dodatni građevinski zahtevi i radovi povezani sa sanacijom klizišta doprineli povećanju troškova. Istovremeno, podaci o odlukama akcionara ukazuju na to da potpuno obrazloženje povećanja vrednosti projekta još nije jasno utvrđeno.
Neizvesnost je posebno izražena jer se dodatno finansiranje odobrava u trenutku kada konačna investiciona vrednost projekta ostaje upitna. U tom kontekstu, Investiciono-razvojna banka, koja predstavlja državni kapital, izrazila je zabrinutost zbog planske osnove korišćene za odobravanje najnovije dokapitalizacije. Očekivalo se da dodatni troškovi budu uključeni u poslovni plan Hidroelektrana na Drini za 2026. godinu, iako plan u trenutku donošenja odluke akcionara nije bio formalno usvojen niti razmatran.
Uloga državnog kapitala i istorijat vlasništva
Istorijat vlasništva nad projektom predstavlja dodatnu dimenziju debate o finansiranju. Država je 2008. godine prodala HE Bistrica kompaniji Kaldera Company za 3,5 miliona evra. Kompaniju je potom ponovo preuzela 2019. godine, za više od 11 miliona evra.
Naknadni rast troškova izgradnje ponovo je skrenuo pažnju na ukupne finansijske obaveze povezane sa razvojem projekta. Za investitore i kreditore u elektroenergetskom sektoru, slučaj pokazuje koliko je teško kontrolisati kapitalne izdatke na hidroenergetskim projektima koji su izloženi geološkim uslovima, promenama u zahtevima za izgradnju i produženim rokovima realizacije. Rast troškova može značajno promeniti ekonomsku isplativost projekta.
Zahtevi za nadzor i status izgradnje Bistrice
Povećana investiciona ulaganja povećavaju iznos kapitala koji bi na kraju trebalo nadoknaditi kroz prodaju električne energije, dok kašnjenja odlažu početak priliva novca od poslovanja. Projekat takođe ukazuje na potrebu da finansijski nadzor obuhvati više od prvobitnog ugovora o izgradnji. Ažurirane procene troškova, dokumentovane izmene radova, procene geoloških rizika i jasno odobreni planovi finansiranja postaju važniji kada budžet projekta značajno poraste.
Bistrica je i dalje u izgradnji, ali najnovija dokapitalizacija sama po sebi ne utvrđuje konačnu investicionu vrednost projekta. Razlika između ažuriranih procena i konačne investicione vrednosti ostaje ključna za procenu finansijske održivosti.
