Hidroelektrana Višegrad u Bosni i Hercegovini zabeležila je nagli pad proizvodnje u septembru, uz uticaj raspoloživosti vode na operativne rezultate. Postrojenje instalisane snage 315 MW proizvelo je manje električne energije nego prethodnog meseca. Podaci se odnose na proizvodnju u okviru elektroprivrede ERS, odnosno operatora Hidroelektrane na Drini.
Tokom septembra 2026. godine proizvedeno je 21,49 GWh. To predstavlja pad od 35,6% u odnosu na 33,35 GWh proizvedenih u avgustu. U istom periodu, proizvodnja je bila oko 25,6% niža nego u septembru 2025. godine, kada je postrojenje proizvelo 28,88 GWh.
Kretanje proizvodnje tokom 2026. godine
Iako je septembarski rezultat slabiji, prvih devet meseci 2026. godine zabeležena je relativno visoka proizvodnja. Kumulativna proizvodnja dostigla je 712,62 GWh. Taj zbir se približio ukupnoj proizvodnji od 781,8 GWh ostvarenom tokom cele 2025. godine.
Poređenje po godinama pokazuje da je proizvodnja hidroelektrane Višegrad u 2025. godini bila viša od 733 GWh zabeleženih u 2024. godini. Ipak, rezultat iz 2025. ostao je značajno ispod dugoročnog proseka od približno 1.010 GWh godišnje. Najnoviji podaci za septembar dodatno ukazuju na razliku između instalisanog kapaciteta i količine električne energije koja može biti proizvedena i isporučena tokom pojedinačnih meseci.
Kapacitet postrojenja i proizvodne jedinice
Hidroelektrana Višegrad puštena je u rad 1989. godine. Postrojenje raspolaže sa tri proizvodne jedinice od po 105 MW. Najveća godišnja proizvodnja zabeležena je 2010. godine, kada je iznosila 1.283,05 GWh.
Hidrološki uslovi utiču na obim proizvodnje i na količinu električne energije dostupne za domaću potrošnju i potencijalni izvoz za ERS. Kada su hidrološke performanse slabije, operativni rezultat se odražava na raspoloživu energiju u sistemu. U takvim okolnostima može doći do potrebe za drugačijim angažovanjem proizvodnih kapaciteta ili promenama u planovima kupovine i prodaje električne energije.
Tržišni efekti pri promenama hidroenergetske proizvodnje
Kada veleprodajne cene električne energije u regionu ostaju visoke, komercijalni uticaj postaje izraženiji. Električna energija proizvedena tokom perioda visokih cena može imati znatno veću tržišnu vrednost. Istovremeno, manjak proizvodnje može ograničiti mogućnost elektroprivrede da iskoristi povoljne tržišne uslove.
Podaci o proizvodnji hidroelektrane Višegrad ukazuju na značaj hidroloških performansi kao faktora finansijskih izgleda proizvođača električne energije u Jugoistočnoj Evropi. Relativno visoka kumulativna proizvodnja tokom 2026. godine pruža podršku ukupnim godišnjim rezultatima postrojenja. Međutim, septembarski pad pokazuje koliko brzo raspoloživost hidroenergije može da se pogorša tokom jedne proizvodne sezone.
