Grčka je uvela značajan deo industrijskih krovnih i solarnih postrojenja iza brojila u digitalni kontrolni sistem operatora distributivne mreže, postavljajući infrastrukturu koja bi vremenom mogla da podrži šire tržište fleksibilne industrijske potrošnje.
Samopotrošači koji imaju fotonaponske instalacije snage veće od 400 kW priključene na grčki interkonektovani sistem morali su da do 15. septembra instaliraju opremu za daljinski nadzor i upravljanje, nakon osmomesečnog perioda za usklađivanje koji je odredio operator distributivne mreže HEDNO.
Zahtev se odnosi i na fotonaponske elektrane instalirane iza brojila kupca. Operateri moraju da dostave dokumentaciju o usklađenosti koja obuhvata i opremu postrojenja i integraciju sa HEDNO SCADA sistemima i sistemima za upravljanje distributivnom mrežom.
Za sada, ova mera je prvenstveno operativni zahtev i zahtev za bezbednost sistema.
Međutim, njen dugoročniji značaj leži u digitalnoj infrastrukturi koja se ugrađuje u industrijske energetske sisteme.
Fabrike koje su ranije koristile sopstvene solarne elektrane uglavnom kao privatnu imovinu za smanjenje kupovine električne energije sada mogu postati vidljive i tehnički upravljive sa nivoa distributivnog sistema.
To menja odnos između industrijske sopstvene proizvodnje i elektroenergetske mreže.
Kako se krovna i solarna proizvodnja iza brojila širi, operatori distributivnog sistema sve više moraju da razumeju šta se dešava iza brojila kupca.
Velika fotonaponska instalacija može značajno promeniti tokove električne energije na lokalnoj mreži, posebno kada industrijska potrošnja opada, dok proizvodnja iz solarnih elektrana ostaje visoka.
Daljinski nadzor omogućava tu vidljivost.
Daljinsko upravljanje ide korak dalje, jer operatoru mreže daje mehanizam za upravljanje proizvodnjom kada je to potrebno.
Neposredni rezultat može biti veća mogućnost ograničavanja proizvodnje, odnosno curtailmenta, a ne novi izvor prihoda za fabrike.
Ali ista komunikaciona infrastruktura kasnije bi mogla da podrži sofisticiranije usluge.
Kada se proizvodnja na industrijskoj lokaciji može meriti i kontrolisati na daljinu, postaje tehnički jednostavnije povezati solarnu elektranu sa fleksibilnim proizvodnim procesima, električnim kotlovima, rashladnim sistemima, punjenjem električnih vozila ili drugom opremom kroz zajednički sistem za upravljanje energijom.
Agregator bi tada potencijalno mogao da optimizuje čitav priključak fabrike, umesto da upravlja samo jednim proizvodnim postrojenjem.
Ta razlika je važna.
Fabrika bi mogla da proizvodi 1 MW iz krovne solarne elektrane, dok istovremeno troši 3 MW.
Vredna usluga za mrežu možda zato neće biti isključivanje solarne elektrane. Umesto toga, mogla bi da podrazumeva povećanje potrošnje fabrike kada je lokalna solarna proizvodnja visoka ili smanjenje potrošnje kasnije, kada sistem postane opterećeniji.
Time sam priključak fabrike postaje resurs fleksibilnosti.
Ovakva arhitektura mogla bi da podrži i fleksibilne priključke na mrežu.
Umesto da se lokalna mreža ojačava svaki put kada novi industrijski potrošač ili proizvodno postrojenje dostigne svoj teoretski maksimum, operator distributivnog sistema bi u budućnosti mogao da ponudi kapacitet priključenja uz dogovorena operativna ograničenja.
Kupci koji prihvate daljinsko upravljanje ili automatizovano upravljanje potrošnjom mogli bi da dobiju brži ili jeftiniji priključak u zamenu za pružanje fleksibilnosti tokom perioda ograničenja mreže.
Ovakav aranžman postaje sve relevantniji kako elektrifikacija povećava industrijsku potrošnju, dok solarna proizvodnja istovremeno postaje sve decentralizovanija.
Novi grčki zahtev za daljinsko upravljanje sam po sebi ne stvara takvo komercijalno tržište fleksibilnosti.
Industrijski samopotrošači ne dobijaju automatsku naknadu samo zato što HEDNO može daljinski da prati ili kontroliše njihove instalacije.
Ta razlika je važna.
Ali se tehnički preduslov za takvo tržište sada postavlja.
Bez telemetrije, komunikacije i mogućnosti upravljanja, lokalna tržišta fleksibilnosti ostaju uglavnom teorijska, jer operator mreže ne može pouzdano da vidi, aktivira ili proveri raspoložive resurse.
Kada ti sistemi postoje, uvođenje dodatnih tržišnih proizvoda postaje znatno jednostavnije.
Za grčke tehnološke kompanije i pružaoce energetskih usluga, to potencijalno proširuje tržište.
Industrijskim kupcima biće potrebni SCADA interfejsi, kontroleri, komunikaciona oprema, softver za upravljanje energijom i integracija između opreme na lokaciji i zahteva distributivnog sistema.
Budući agregatori mogli bi da nadograde upravo tu infrastrukturu.
Komercijalna prilika zato bi mogla da se pomeri sa prodaje još jednog krovnog solarnog sistema ka upravljanju celokupnim industrijskim energetskim sistemom.
Solarna proizvodnja, potrošnja fabrike, punjenje električnih vozila i drugi fleksibilni potrošači mogli bi vremenom da funkcionišu kao jedinstveni portfelj čije se ponašanje menja u zavisnosti od cena električne energije i potreba mreže.
Grčki prag od 400 kW za daljinsko upravljanje zato je više od tehničkog pravila o usklađenosti.
On predstavlja još jedan korak ka elektroenergetskom sistemu u kojem veliki industrijski kupci više nisu pasivne krajnje tačke distributivne mreže.
Oni postaju digitalno vidljivi i upravljivi energetski čvorovi — neophodna osnova ukoliko Grčka kasnije odluči da razvija komercijalna tržišta lokalne fleksibilnosti.
