Cene električne energije za dan unapred širom jugoistočne Evrope u četvrtak su se kretale u različitim pravcima, pri čemu su Srbija i Crna Gora zabeležile dvocifrena povećanja, dok je Mađarska ostala među najskupljim tržištima u regionu, uprkos oštrom padu cena u Nemačkoj.
Cena električne energije za dan unapred na mađarskom HUPX-u pala je za 9,5 evra/MWh na 196,57 evra/MWh, dok je Rumunija zabeležila blagi rast na 196,82 evra/MWh. Bugarska i Grčka su ostvarile cenu od po 192,88 evra/MWh, Slovenija 191,46 evra/MWh, a Hrvatska 190,55 evra/MWh.
Na srpskom SEEPEX-u cena je porasla za 11,9 evra/MWh na 184,92 evra/MWh, dok je crnogorski BELEN zabeležio rast od 12,7 evra/MWh na 184,47 evra/MWh.
Albanija je zabeležila nagli pad, od 30,2 evra/MWh na 173,67 evra/MWh, što je bilo blizu nivoa u Severnoj Makedoniji od 173,49 evra/MWh.
Širenje regionalnih cenovnih razlika usledilo je nakon što je cena u Nemačkoj pala za 30,1 evro/MWh na 133,62 evra/MWh, čime je Mađarska bila gotovo 63 evra/MWh skuplja od nemačkog tržišta. Italija je ostala najskuplje tržište obuhvaćeno regionalnim podacima, sa cenom od 212,46 evra/MWh.
Razlika između nemačkog i mađarskog tržišta povećala se uprkos snažnijim tokovima električne energije iz centralne Evrope ka regionu.
Kombinovani uvoz iz Austrije i Slovačke prema području Mađarske i Slovenije povećan je za oko 795 MW, na 3.832 MW, dok je ukupan neto uvoz u regionu blago porastao na 2.730 MW.
Prosečna regionalna potražnja povećana je za 226 MW, na 33.443 MW, dok je proizvodnja pala. Hidroproizvodnja porasla je na 5.212 MW, a proizvodnja iz vetra na 1.360 MW, dok je solarna proizvodnja pala na 6.642 MW, a proizvodnja iz gasnih elektrana smanjena je na 4.960 MW. Proizvodnja iz uglja ostala je uglavnom stabilna na 6.989 MW.
Podaci ukazuju na to da je razdvajanje cena u četvrtak bilo manje posledica direktnog manjka električne energije u regionu, a više prekograničnih tokova i zagušenja između pojedinačnih tržišta.
Srbija je ostala neto uvoznik, sa prosečnom proizvodnjom od oko 3.174 MW, naspram potrošnje od 3.676 MW, što je ostavilo deficit od približno 502 MW.
Istovremeno, komercijalni tokovi električne energije iz Srbije prema Mađarskoj značajno su povećani. Bazni tokovi iz Srbije ka Mađarskoj dostigli su oko 371 MW, u poređenju sa 56 MW dan ranije, dok su vanvršni tokovi u proseku iznosili oko 744 MW.
Srbija je nastavila da uvozi električnu energiju iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Bugarske, dok je istovremeno slala električnu energiju na sever, prema skupljem mađarskom tržištu.
Takav obrazac trgovine podržao je cenu na SEEPEX-u, iako je potrošnja električne energije u Srbiji pala u odnosu na prethodni dan.
Crna Gora je pokazala sličnu izloženost skupljem susednom tržištu.
Zemlja je ostala neto uvoznik sa oko 106 MW, ali su komercijalni rasporedi pokazali izvoz od približno 345 MW prema Italiji, gde su cene bile gotovo 28 evra/MWh više nego na BELEN-u.
Crna Gora je istovremeno povlačila električnu energiju iz Bosne i Hercegovine i Srbije.
Domaći bilans Mađarske se pogoršao uprkos padu cene na HUPX-u. Potrošnja je porasla na oko 4.749 MW, dok je domaća proizvodnja pala na približno 3.482 MW, čime je neto uvoz povećan na oko 1.267 MW.
I Rumunija je zavisila od uvoza. Potrošnja je porasla na oko 5.898 MW, dok je proizvodnja pala na približno 4.719 MW, ostavljajući neto uvoz od oko 1.180 MW.
Rumunski tokovi uključivali su značajan uvoz iz Mađarske i Bugarske, što je doprinelo tome da cena na OPCOM-u ostane gotovo potpuno usklađena sa HUPX-om.
Bugarska je ostala značajan izvoznik, sa proizvodnjom od oko 5.001 MW, naspram potrošnje od 3.952 MW, dok je i Grčka ostala u suficitu.
Takva struktura tržišta ostavila je Mađarsku i Rumuniju na nivou od oko 197 evra/MWh, Bugarsku, Grčku, Sloveniju i Hrvatsku na oko 190–193 evra/MWh, Srbiju i Crnu Goru blizu 185 evra/MWh, a Albaniju i Severnu Makedoniju ispod 174 evra/MWh.
I terminske cene u Mađarskoj ostale su visoke. Cena električne energije za oktobar bila je oko 200 evra/MWh, dok je terminska razlika između Mađarske i Nemačke za oktobar iznosila oko 44,50 evra/MWh, što je i dalje bilo znatno manje od mnogo šire razlike zabeležene na spot tržištu u četvrtak.
Spot tržište stoga i dalje pokazuje izraženo usko grlo u centralnoj Evropi, pri čemu jeftinija električna energija iz Nemačke ne uspeva u potpunosti da spusti mađarske cene, dok mađarska premija podstiče dodatne tokove električne energije na sever iz Srbije.
Za trgovce električnom energijom u jugoistočnoj Evropi, neposredni rizik je da trajna zagušenja na prekograničnim vezama održe velike unutrašnje cenovne razlike čak i ukoliko se regionalna proizvodnja poboljša, zbog čega će formiranje cena sve više zavisiti od raspoloživog prekograničnog kapaciteta, a manje od jedinstvenog regionalnog odnosa ponude i potražnje.
