Srbija je u 34. nedelji istovremeno zabeležila značajan rast potrošnje električne energije i povećanje proizvodnje iz obnovljivih izvora, hidroelektrana i termoelektrana, što je omogućilo elektroenergetskom sistemu da ostane neto izvoznik, uz zadržavanje jedne od najnižih veleprodajnih cena električne energije u Jugoistočnoj Evropi.
Potrošnja električne energije povećana je za 13,54% u odnosu na 30. nedelju, nasuprot padu od 6,42% na širem skupu posmatranih tržišta. Takav rast potrošnje bi uobičajeno mogao da dovede do zatezanja domaće ravnoteže ponude i potražnje i povećane zavisnosti Srbije od uvoza. Umesto toga, proizvodnja je povećana u nekoliko ključnih kategorija.
Proizvodnja iz varijabilnih obnovljivih izvora energije povećana je za 48,9%, što predstavlja jedan od najvećih rastova u regionu. Proizvodnja hidroelektrana porasla je za 66,58%, dok je proizvodnja iz termoelektrana povećana za 12,45%. Kombinacija ovih faktora obezbedila je dovoljno dodatne električne energije ne samo za pokrivanje veće domaće potrošnje, već i za zadržavanje Srbije u statusu neto izvoznika.
Ovakva situacija odrazila se i na cene. Prosečna cena električne energije na srpskom tržištu dan-unapred u 34. nedelji iznosila je 133,02 evra/MWh, što predstavlja rast od 5,8% u odnosu na 33. nedelju, ali je cena i dalje bila značajno niža nego u Mađarskoj, Hrvatskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Grčkoj i Italiji.
Bilans ostvaren u 34. nedelji pokazuje značaj diversifikovane strukture proizvodnje. Veća proizvodnja iz obnovljivih izvora smanjuje potrebu za gorivom, povećana hidroproizvodnja obezbeđuje dispečabilnu proizvodnju sa niskim graničnim troškovima, dok termoelektrane zadržavaju sposobnost da podrže sistem kada raste preostala potražnja.
Ovaj primer takođe pokazuje zašto sama domaća potrošnja nije pouzdan pokazatelj budućeg kretanja cena električne energije. Potrošnja u Srbiji jeste značajno porasla, ali je istovremeno ojačala i ponuda iz domaćeg proizvodnog miksa. Tržište je, posmatrano u apsolutnom smislu, bilo zategnutije, ali je Srbija i dalje zadržala relativno povoljniju cenu u odnosu na susedne sisteme.
Za trgovce električnom energijom, ovakav razvoj događaja daje srpskom tržištu drugačiji profil od sistema koji se suočava sa izraženom domaćom nestašicom. Veće opterećenje sistema ne mora automatski da dovede do zavisnosti od uvoza ukoliko su hidroelektrane, obnovljivi izvori i konvencionalni proizvodni kapaciteti istovremeno raspoloživi.
Jačanje izvozne pozicije dodatno povećava značaj raspoloživog prekograničnog prenosnog kapaciteta. Kada se električnom energijom iz Srbije trguje uz značajan diskont u odnosu na Mađarsku ili Hrvatsku, mogućnost fizičkog izvoza otvara prostor da se deo srpskog proizvodnog viška plasira na skuplja susedna tržišta.
Nedelja 34 zato predstavlja dobar primer načina na koji raznovrsniji proizvodni miks Srbije može uticati na regionalno formiranje cena električne energije. Konkurentna pozicija zemlje nije bila posledica slabe potražnje, već dovoljno snažne ponude koja je uspela da apsorbuje dvocifreni rast domaće potrošnje.
Za regionalno tržište, to znači da Srbija može zadržati ulogu relativno jeftinijeg izvora električne energije i u periodima povećane domaće potrošnje, pod uslovom da povoljna proizvodna struktura i raspoloživost prekograničnih kapaciteta ostanu očuvani.
