Elektroenergetski sistem Jugoistočne Evrope koristio je znatno manje proizvodnje iz gasnih elektrana u 34. nedelji nego u 30. nedelji, ali je region istovremeno ostao snažno izložen brzom rastu evropskih cena prirodnog gasa. Ova naizgled kontradiktorna situacija pokazuje zašto smanjenje potrošnje gasa ne znači nužno i smanjenje uticaja cene gasa na veleprodajne cene električne energije.
Proizvodnja električne energije iz gasnih elektrana na posmatranim tržištima Jugoistočne Evrope smanjena je sa 3.901,11 GWh na 2.718,16 GWh, što predstavlja pad od 30,32%. Ukupna termoelektrična proizvodnja smanjena je za 13,07%, sa 7.294,50 GWh na 6.341,11 GWh. Za razliku od toga, proizvodnja iz termoelektrana na ugalj i lignit povećana je za 6,76%.
Istovremeno su se evropske cene prirodnog gasa kretale u suprotnom smeru. Fjučersi na referentni TTF prosečno su iznosili 63,99 evra/MWh u periodu od 17. do 21. avgusta, što je rast od 4,4% u odnosu na 30. nedelju. Cena ugovora porasla je sa 61,76 evra/MWh u ponedeljak na 65,87 evra/MWh u petak, dostigavši, prema seriji podataka iz izveštaja, najviši nivo od januara 2023. godine.
Ova kombinacija kretanja je značajna zato što se veleprodajne cene električne energije često formiraju prema trošku granične proizvodne jedinice potrebne za uspostavljanje ravnoteže između ponude i potražnje, a ne prema prosečnom trošku celokupne proizvodnje. Zbog toga tržište može ukupno koristiti manje gasnih elektrana, a da istovremeno ostane izloženo ceni gasa kroz troškove onih gasnih elektrana koje su i dalje neophodne tokom perioda ograničene ponude.
Ovaj obrazac bio je posebno izražen tokom večernjih sati. Solarno zračenje i proizvodnja iz solarnih elektrana naglo opadaju nakon zalaska sunca, dok potrošnja električne energije tokom leta, uključujući potrošnju klima-uređaja, može ostati povišena. Ukoliko hidroelektrane, vetroelektrane, uvoz ili jeftiniji termoenergetski kapaciteti ne mogu u potpunosti da pokriju preostalu potražnju, skupa proizvodnja iz gasnih elektrana može ostati ključna čak i kada je njen ukupni nedeljni obim proizvodnje znatno niži.
34. nedelja zato pokazuje kako gas može zadržati snažan uticaj na formiranje cena i bez dominantnog udela u ukupnoj proizvodnji. Preusmeravanje regionalnog proizvodnog miksa sa gasa delimično je bilo posledica visokih cena goriva, ali su upravo te visoke cene istovremeno povećale vrednost preostalog kapaciteta gasnih elektrana u trenucima kada je bio potreban za balansiranje sistema.
Dodatni pritisak postojao je i na samom tržištu gasa. Izveštaj je ukazao na poremećaje u transportu LNG-a kroz Ormuski moreuz, ograničenu globalnu dostupnost LNG-a i zabrinutost u vezi sa snabdevanjem Evrope tokom zime. Popunjenost evropskih skladišta gasa iznosila je samo 63,24% 23. avgusta, zbog čega je tržište ostalo posebno osetljivo na nova ograničenja ili poremećaje u snabdevanju.
Implikacija za elektroenergetsko tržište Jugoistočne Evrope je jasna: manja potrošnja gasa ne znači da je rizik od cena gasa nestao. U sistemu sa sve promenljivijom proizvodnjom iz obnovljivih izvora energije, preostale fleksibilne gasne elektrane mogu postati još važnije za formiranje cena tokom perioda nestašice, čak i ako njihov ukupni doprinos proizvodnji nastavi da opada.
