Bugarska će zadržati nuklearnu energiju i rezerve termoelektrana na ugalj u središtu svog elektroenergetskog sistema, uz istovremeno širenje kapaciteta za skladištenje energije, gasne infrastrukture i proizvodnje iz obnovljivih izvora u okviru novog energetskog programa za period 2026–2030. godine.
Strategija zadržava diverzifikovan proizvodni portfolio, koji obuhvata nuklearnu energiju, ugalj, prirodni gas, hidroenergiju i obnovljive izvore, uz podršku baterijskih sistema i snažnije prenosne infrastrukture.
Bugarska namerava da produži rad petog i šestog bloka nuklearne elektrane Kozloduj, uz istovremeno sprovođenje planova za izgradnju sedmog i osmog bloka na bazi tehnologije AP1000.
Mali modularni reaktori (SMR) takođe će ostati među opcijama koje se razmatraju.
Termoelektrane na ugalj neće odmah nestati iz sistema. Odabrani kapaciteti će umesto toga biti zadržani kao strateška rezerva za periode vršne potrošnje i vanredne situacije.
Takav pristup odražava sve izraženiju vrednost dispečabilnih proizvodnih kapaciteta u periodima kada suša, ispadi nuklearnih elektrana ili slaba proizvodnja iz obnovljivih izvora dodatno ograničavaju regionalno snabdevanje.
Bugarska takođe planira da proširi podzemno skladište gasa Čiren na 1 milijardu kubnih metara, čime bi ojačala sposobnost zemlje da upravlja sezonskim oscilacijama u snabdevanju.
Novi projekti reverzibilnih hidroelektrana takođe predstavljaju jedan od prioriteta.
Strategija dodatno potvrđuje ambiciju Sofije da pozicionira Bugarsku kao energetsko čvorište između Grčke, Turske, Rumunije, Srbije i centralne Evrope.
Ta uloga postaje sve značajnija kako se LNG transportuje na sever iz grčkih terminala, obnovljiva električna energija prelazi granice, a baterijski sistemi u Bugarskoj apsorbuju višak solarne proizvodnje nastao u drugim delovima jugoistočne Evrope.
