Slovenija je tokom prvih sedam meseci 2026. godine postala zavisnija od uvozne električne energije, jer su slaba proizvodnja iz hidroelektrana i niža proizvodnja iz uglja bile praćene rastom domaće potrošnje.
Elektrane su od januara do jula u prenosnu mrežu isporučile 6.464,4 GWh električne energije, što je 10,4% manje na godišnjem nivou.
Istovremeno, preuzimanje električne energije iz mreže povećano je za 2,7%, na 6.439,2 GWh.
Najveći pad proizvodnje zabeležen je u hidroenergetskom sektoru.
Slovenačke hidroelektrane proizvele su 1.726,1 GWh, što je bilo manje od 72% proizvodnje ostvarene tokom prvih sedam meseci 2025. godine.
Proizvodnja iz termoelektrana na ugalj takođe je bila niža. Termoelektrana Šoštanj proizvela je 796,6 GWh pre zatvaranja u aprilu, što predstavlja pad od više od 23% na godišnjem nivou.
Nuklearna proizvodnja obezbedila je najstabilniji veliki izvor snabdevanja električnom energijom.
Nuklearna elektrana Krško proizvela je 3.527,2 GWh do kraja jula, što je približno na nivou iz prethodne godine.
Na njenu proizvodnju uticaj je zabeležen tek nakon završetka posmatranog perioda, kada su nizak vodostaj i visoke temperature reke Save stvorili otežane uslove za hlađenje i doveli do privremenog smanjenja proizvodnje početkom avgusta.
Proizvodnja iz gasnih elektrana kretala se u suprotnom smeru u odnosu na hidroenergiju i ugalj.
Ljubljanska termoelektrana-toplana TE-TOL proizvela je 394,6 GWh, što je više od 78% više nego godinu dana ranije, zahvaljujući prvom kompletnom periodu rada od januara do jula sa novim postrojenjem sa kombinovanim ciklusom.
Gasna elektrana Brestanica povećala je proizvodnju za gotovo trećinu, na 20,4 GWh. Do početka avgusta već je premašila plan proizvodnje predviđen za celu 2026. godinu.
Potrošnja je porasla u svim glavnim kategorijama potrošača električne energije.
Distributivne kompanije preuzele su 5.600,7 GWh, što je povećanje od 2,6%, dok su direktni potrošači koristili 576,2 GWh, odnosno 3% više nego u istom periodu prethodne godine.
Povećana je i potrošnja povezana sa pumpnim režimom reverzibilnih hidroelektrana. Reverzibilna hidroelektrana Avče potrošila je 262,4 GWh za pumpanje vode, što je 4,7% više nego tokom perioda januar–jul 2025. godine.
Kombinacija slabije proizvodnje hidroelektrana, smanjene proizvodnje iz uglja i veće potrošnje električne energije značajno je pogoršala domaći energetski bilans Slovenije.
Stabilna nuklearna proizvodnja i veća proizvodnja iz gasnih elektrana delimično su ublažile pad, ali ne u dovoljnoj meri da spreče povećanje zavisnosti elektroenergetskog sistema od prekograničnog snabdevanja.
