Predloženi crnogorski solarni projekat Velestovo napreduje kroz dve ključne faze za njegovu bankabilnost: pristup prenosnoj mreži i dobijanje ekoloških dozvola.
Projekat, koji razvija kompanija SE Velestovo povezana sa kompanijom Nu Energy, predviđa izgradnju solarne elektrane kapaciteta do približno 60 MWp, zajedno sa baterijskim sistemom za skladištenje energije i prenosnom infrastrukturom potrebnom za priključenje postrojenja na crnogorski elektroenergetski sistem.
Vrednost investicije procenjena je na oko 50 miliona evra.
Konačna snaga i energetski kapacitet baterijskog sistema još nisu objavljeni, ali činjenica da je skladištenje uključeno već u početnu fazu razvoja projekta ima strateški značaj.
Kompanije CGES i Nu Energy potpisale su 19. avgusta ugovor o priključenju projekta na prenosnu mrežu.
Nekoliko dana kasnije, projektna kompanija je napravila novi korak u procesu procene uticaja na životnu sredinu za solarnu elektranu i prateći dalekovod.
Nijedan od ovih koraka sam po sebi ne garantuje izgradnju projekta.
Zajedno, međutim, oni značajno približavaju Velestovo fazi u kojoj banke i vlasnički investitori mogu da procene projekat kao potencijalno realizabilnu investiciju, a ne samo kao razvojnu ideju.
Ova razlika je posebno značajna u Crnoj Gori.
Zemlja trenutno ima značajan portfelj predloženih projekata vetroelektrana i solarnih elektrana, ali je njen elektroenergetski sistem relativno mali, zbog čega priključenje na mrežu postaje jedan od ključnih faktora koji određuju koji projekti zaista mogu da dođu do faze izgradnje.
Projekat bez jasno definisanog pristupa prenosnoj mreži može imati odlične uslove za proizvodnju električne energije i rešene imovinsko-pravne odnose, ali istovremeno imati ograničenu investicionu vrednost.
Zbog toga uslovi priključenja sve više postaju svojevrsna oskudna projektna imovina.
Velestovo istovremeno pokazuje širu promenu na crnogorskom tržištu solarne energije.
Baterijski sistemi počinju da se uključuju u razvoj obnovljivih projekata već u početnoj fazi, umesto da se tretiraju kao opcionalna nadogradnja u budućnosti.
Razlog za to postaje sve očigledniji.
Crna Gora je povezana sa susednim balkanskim tržištima i, što je posebno važno, sa Italijom putem podmorskog elektroenergetskog interkonektora.
To omogućava električnoj energiji proizvedenoj u Crnoj Gori pristup tržištima sa različitim satnim strukturama cena.
Solarna proizvodnja, međutim, koncentrisana je upravo u dnevnim satima, kada se širom jugoistočne Evrope sve češće javlja pritisak na cene zbog visoke proizvodnje iz fotonaponskih elektrana.
Baterijski sistem može promeniti komercijalni profil projekta.
Umesto da kompletnu proizvodnju plasira u periodu maksimalne solarne proizvodnje, projekat može zadržati deo električne energije i isporučiti je kasnije, kada su regionalne cene više.
Skladištenje može smanjiti i izloženost troškovima odstupanja.
Prognoziranje solarne proizvodnje relativno je pouzdano u poređenju sa vetrom, ali kretanje oblaka i stanje prenosne mreže i dalje mogu dovesti do razlike između planirane i ostvarene proizvodnje.
BESS može apsorbovati deo tih odstupanja i pomoći projektu da obezbedi kontrolisaniji profil isporuke električne energije.
Tehnologija bi mogla dobiti još veći značaj ukoliko Crna Gora dodatno razvije učešće na balansnom tržištu i nastavi integraciju sa regionalnim tržištima električne energije.
Za kreditore će, međutim, ključno pitanje biti koje prihode baterija može pouzdano da ostvaruje i koji od njih mogu biti uključeni u obračun kreditnog kapaciteta.
Čista tržišna arbitraža ostaje volatilna.
Balansne usluge mogu doneti dodatne prihode, ali njihova vrednost zavisi od tržišnih pravila i buduće konkurencije.
Zbog toga bi najkonzervativniji model finansiranja mogao da tretira BESS prvenstveno kao alat za povećanje ostvarene vrednosti solarne proizvodnje i smanjenje troškova odstupanja, dok bi dodatne usluge predstavljale potencijalni dodatni prihod.
Lokacija priključenja na prenosnu mrežu biće od ključnog značaja za ekonomiku projekta.
Ukoliko priključak omogući efikasan pristup regionalnim, a potencijalno i italijanskim cenovnim signalima, baterija bi mogla imati znatno veću vrednost nego skladišni sistem povezan sa izolovanim projektom na distributivnom nivou.
Velestovo se uklapa i u širi strateški pravac razvoja crnogorskog elektroenergetskog sistema.
Crna Gora ima veoma interesantnu kombinaciju hidroenergije, potencijalne proizvodnje iz vetra i sunca, regionalnih interkonekcija i mogućnosti razvoja pumpnih hidroelektrana.
Takva kombinacija stvara mogućnost izgradnje elektroenergetskog sistema koji nije fokusiran samo na proizvodnju iz obnovljivih izvora, već i na fleksibilnost i optimizaciju izvoza.
Pojedinačni projekti će se i dalje suočavati sa zahtevnim razvojnim fazama.
Ekološke dozvole, rešavanje imovinskih odnosa, geotehnički projekat, izgradnja prenosne infrastrukture, finansiranje i nabavka opreme mogu značajno produžiti rokove realizacije.
Velestovo, međutim, napreduje kroz redosled ključnih koraka koji je važan za bankabilnost projekta.
Obezbeđivanjem pristupa mreži i napretkom u procesu procene uticaja na životnu sredinu, uz integrisanje skladištenja energije od samog početka, projekat počinje da dobija karakteristike koje kreditori traže kod bankabilnih projekata obnovljive energije.
Njegov značaj zato prevazilazi 60 MWp nove solarne proizvodnje.
Ukoliko bude uspešno finansiran i izgrađen, Velestovo bi mogao da postane jedan od prvih jasnih primera u Crnoj Gori solarnog projekta sa baterijskim skladištenjem projektovanog prema ekonomici regionalnog tržišta električne energije, a ne samo prema proizvodnji energije iz obnovljivog izvora.
