Sledeći veliki učesnik na tržištu električne energije u jugoistočnoj Evropi mogao bi se značajno razlikovati od tradicionalne elektroprivrede. Možda neće posedovati nijednu turbinu, branu, solarni park ili baterijski sistem. Umesto toga, njegova ključna imovina mogli bi biti softver, ugovori sa korisnicima, telemetrija i pristup fleksibilnoj potrošnji električne energije, što bi mu omogućilo da koordinira hiljadama pojedinačnih odluka o proizvodnji i potrošnji.
Reč je o modelu nezavisnog agregatora, čiji komercijalni potencijal raste kako se jugoistočna Evropa suočava sa problemom koji samo izgradnja novih proizvodnih kapaciteta ne može da reši: nedostatkom fleksibilnosti.
Procena ACER-a za 2026. godinu o jugoistočnoj Evropi ukazuje na ograničenu dostupnost fleksibilnih resursa tokom večernjeg pada solarne proizvodnje kao jedan od strukturnih uzroka pritisaka na cene električne energije, uz prekogranična ograničenja prenosne mreže. Zaključak je sve jasniji. Tržište električne energije se pomera sa pitanja koliko megavata može da bude izgrađeno ka pitanju koliko efikasno postojeći megavati mogu da se kontrolišu i vremenski pomeraju.
Agregator objedinjuje fleksibilnu potrošnju i distribuirane energetske resurse u portfolio dovoljno velik da učestvuje na tržištima električne energije. Pojedinačni resursi mogu biti relativno mali: industrijske pumpe, rashladna postrojenja u skladištima, sistemi za grejanje, ventilaciju i klimatizaciju, punjači za električna vozila, baterijski sistemi iza brojila, rezervni generatori ili prosumerski sistemi.
Njihova vrednost proizlazi iz koordinacije. Portfolio koji može da smanji potrošnju za 20 MW u roku od nekoliko minuta, poveća potrošnju tokom perioda viška električne energije ili pomeri potrošnju sa večernjih na podnevne sate može da pruža usluge koje su tradicionalno bile povezane sa konvencionalnim resursima za balansiranje sistema.
Ključna prednost je u tome što agregator ne mora nužno da finansira osnovna sredstva. Umesto toga, on monetizuje fleksibilnost koja već postoji u različitim delovima privrede.
Gde se tržište prvo otvara
Prilike se širom regiona razvijaju različitom brzinom. Grčka već ima dinamičko formiranje maloprodajnih cena povezano sa mogućnostima pametnih brojila, zbog čega promene u potrošnji korisnika postaju sve vidljivije sa komercijalnog stanovišta.
Tržišta Evropske unije, kao što su Rumunija, Bugarska, Hrvatska, Slovenija i Mađarska, takođe se sve dublje integrišu u evropske platforme za balansiranje i regulatorne okvire za aktivne kupce.
Srbija i druga tržišta Energetske zajednice još uvek pretvaraju prava aktivnih kupaca u praktična pravila koja uređuju učešće na tržištu, merenje i obračun. Ovaj regulatorni jaz ne mora nužno biti nedostatak. On regulatorima daje mogućnost da usvoje modele tržišta koji su već testirani na drugim tržištima, dok snabdevačima i trgovcima u regionu ostavlja vreme da izgrade portfolije korisnika pre nego što konkurencija postane intenzivnija.
Prvo veliko tržište za ovu vrstu usluge verovatno će biti industrijski i komercijalni korisnici, a ne domaćinstva.
Lanci supermarketa mogu da koordiniraju rashladne sisteme u stotinama prodavnica. Vodovodna preduzeća mogu da optimizuju rad pumpnih stanica i rezervoara. Proizvođači cementa mogu da pomeraju odabrane pomoćne potrošače, logističke kompanije mogu da upravljaju punjenjem električnih vozila, a data centri mogu da prilagođavaju sisteme hlađenja i rezervno napajanje u okviru pažljivo definisanih ograničenja.
Pojedinačno, ovi resursi mogu biti premali ili operativno previše složeni za direktno učešće na tržištu električne energije. Agregacija tu fragmentisanu potrošnju pretvara u obim, istovremeno diverzifikujući operativni rizik.
Ako jedan korisnik nije dostupan, drugi i dalje može biti sposoban da odgovori. Portfolio tako može da pruži pouzdaniju uslugu fleksibilnosti od bilo kog pojedinačnog korisnika.
Komercijalni model
Mogućnosti za prihod značajno prevazilaze tržišta za balansiranje. Sofisticirani portfolio fleksibilnosti može da smanji izloženost snabdevača odstupanjima, optimizuje troškove angažovane snage korisnika, koristi promene dinamičkih cena električne energije, učestvuje u pomoćnim uslugama i, u perspektivi, pruža usluge lokalnog upravljanja zagušenjima operatorima distributivnog sistema.
Ova diversifikacija je važna zato što pojedina tržišta neće nužno u svakom trenutku pružati atraktivan prinos za sve resurse.
Najotporniji agregator će zato funkcionisati više kao upravljač portfoliom, kontinuirano usmeravajući dostupnu fleksibilnost ka primeni sa najvećom vrednošću, uz poštovanje operativnih ograničenja svakog korisnika.
Dizajn ugovora biće od ključnog značaja. Korisnicima moraju biti jasno definisana ograničenja, uključujući maksimalnu učestalost aktiviranja, minimalni rok za najavu, temperaturne ili pritisne limite, minimalni nivo napunjenosti baterije i naknadu za eventualni prekid proizvodnje.
Agregatoru su, sa druge strane, potrebna pouzdana prava na merenje i upravljanje potrošnjom. Snabdevači i subjekti odgovorni za balansiranje moraju biti zaštićeni od neusaglašenih odstupanja.
Modeli podele prihoda mogu uključivati fiksne naknade, naknade zasnovane na učinku ili odredbe o fleksibilnosti ugrađene u šire ugovore o snabdevanju električnom energijom. Najjača komercijalna ponuda mogla bi na kraju biti ona u kojoj korisnik uopšte ne komunicira direktno sa tržištem za balansiranje, već jednostavno dobija niži ukupan trošak energije u zamenu za mogućnost da deo svoje potrošnje učini upravljivim.
Šta bi moglo da zaustavi ovaj model?
Najveće prepreke verovatno će biti regulatorne i operativne.
Metodologije za utvrđivanje referentne potrošnje moraju biti pouzdane. Ako su loše postavljene, postoji rizik da tržište plaća veštačka smanjenja potrošnje umesto stvarne fleksibilnosti. Podaci sa pametnih brojila takođe moraju biti dostupni uz saglasnost korisnika, dok pravila za prethodnu kvalifikaciju treba da potvrde stvarne mogućnosti resursa, bez nametanja zahteva prvenstveno prilagođenih velikim konvencionalnim proizvođačima.
Jasna pravila o odgovornosti za balansiranje podjednako su važna. Učesnici na tržištu ne smeju imati mogućnost da dobiju višestruku naknadu za isto odstupanje, dok će sajber-bezbednost postajati sve važnija kako platforme agregatora budu dobijale mogućnost upravljanja opremom na stotinama ili hiljadama lokacija.
Kapitalni zahtevi predstavljaju još jedan izazov.
Agregator može posedovati vrlo malo fizičke imovine, ali se i dalje može suočiti sa zahtevima za kolateral, troškovima razvoja tehnologije i značajnim troškovima pridobijanja korisnika. Mala softverska kompanija zato može teško da konkuriše elektroprivredama i etabliranim trgovcima koji već imaju pristup veleprodajnom tržištu, kreditne linije i dispečerske kapacitete dostupne 24 časa dnevno.
Zbog toga partnerstva postaju sve privlačnija. Softverske kompanije, snabdevači električnom energijom i kompanije koje pružaju industrijske usluge mogli bi da objedine tehnologiju, korisnike, pristup tržištu i kapitalnu snagu kako bi izgradili velike portfolije.
Perspektiva za jugoistočnu Evropu
Strateška implikacija je značajna. Vlasništvo nad proizvodnim kapacitetima više neće biti jedini način ostvarivanja uticaja na tržištu električne energije.
Kompanija koja kontroliše 500 MW fleksibilne potrošnje mogla bi značajno da utiče na nabavku električne energije i pozicije za balansiranje, a da pritom ne poseduje nijedan uređaj koji stoji iza tog kapaciteta.
Kako se evropska integracija tržišta za balansiranje bude razvijala kroz platforme kao što su MARI i PICASSO, fleksibilni resursi biće sve više izloženi široj konkurenciji. To će povećati značaj kvaliteta portfolija, dostupnosti, geografske raspoređenosti i brzine odziva.
Tržište fleksibilnosti u jugoistočnoj Evropi zato će se verovatno razvijati u fazama: prvo kroz industrijsku optimizaciju, zatim kroz formalno učešće na tržištima za balansiranje, a potom kroz širu agregaciju maloprodajnih korisnika i lokalne usluge operatorima distributivnih sistema.
Kompanija koja izgradi prvi veliki prekogranični portfolio fleksibilnih korisnika u regionu mogla bi na kraju da postane platforma za trgovinu električnom energijom i upravljanje fleksibilnošću.
Naredna faza energetske tranzicije jugoistočne Evrope zato bi mogla da donese novu vrstu tržišnog lidera — kompaniju koja poseduje malo fizičke infrastrukture, ali kontroliše veliku količinu fleksibilnog kapaciteta.
Na takvom tržištu, najvredniji megavat možda neće biti onaj koji kompanija poseduje na papiru, već onaj koji može pouzdano da uključi ili isključi kada ga elektroenergetski sistem zatreba.
