Termoelektrana Pljevlja snage 225 MW ponovo je priključena na mrežu nakon kvara u prenosnom sistemu zbog kojeg je državna elektroprivreda EPCG morala da se osloni na skupe kratkoročne uvoze električne energije.
Prekid rada počeo je 2. avgusta, kada je kvar na trafostanici kojom upravlja CGES prekinuo spoljašnje napajanje elektrane. Iako je napajanje obnovljeno za približno 80 minuta, proizvodna jedinica je zahtevala dodatne provere i stabilizaciju pre ponovnog priključenja na mrežu u ranim jutarnjim satima 6. avgusta.
Tokom perioda kada TE Pljevlja nije bila raspoloživa, EPCG je uvozila oko 7.500 MWh električne energije dnevno, uz procenjeni dnevni trošak od oko 760.000 evra. To ukazuje na prosečnu nabavnu cenu od približno 101 evro/MWh, bez uključivanja dodatnih troškova balansiranja, zagušenja mreže ili prenosa.
Domaće solarne elektrane obezbeđivale su oko 500 MWh dnevno, što odgovara svega približno 10% uobičajene dnevne proizvodnje TE Pljevlja. Glavni izvor domaće zamenske energije bila je hidroenergija, dok je EPCG odložila planirani remont Hidroelektrane Perućica kako bi očuvala stabilnost elektroenergetskog sistema.
TE Pljevlja uobičajeno obezbeđuje oko 40% ukupne proizvodnje električne energije u Crnoj Gori, zbog čega je njen povratak na mrežu odmah značajno uticao na trgovinsku poziciju i novčane tokove EPCG-a. Nedostupnost elektrane može za samo nekoliko sati pretvoriti Crnu Goru iz sezonski uravnoteženog sistema u značajnog uvoznika, posebno tokom sušnih i toplih letnjih perioda.
Ovaj događaj dodatno ukazuje na međuzavisnost između proizvodnih kapaciteta i prenosne infrastrukture. Preliminarna analiza CGES-a povezala je kvar na trafostanici sa kombinacijom ekstremnih vremenskih uslova i industrijskog zagađenja, a ne sa unutrašnjim kvarom u elektroenergetskoj mreži. Ta razlika može biti važna prilikom procene operativne odgovornosti, osiguranja i raspodele troškova nastalih zbog prekida rada.
Finansijska izloženost je značajna. Prekid rada u trajanju od deset dana, uz prijavljeni tempo uvoza, zahtevao bi približno 7,6 miliona evra za nabavku zamenske električne energije. U slučaju jednomesečnog zastoja pod sličnim uslovima, trošak bi mogao da dostigne gotovo 23 miliona evra, pre nego što se uključe eventualni dodatni rast cena na tržištu.
EPCG je obezbedila dovoljne količine uvozne električne energije za pokrivanje preostalih domaćih potreba do kraja 2026. godine, čime je smanjen neposredni rizik po sigurnost snabdevanja. Dugoročni ugovori o nabavci štite fizičku dostupnost energije, ali istovremeno mogu zaključati troškove koji bi se pokazali nepovoljnim ukoliko TE Pljevlja, hidroelektrane i novi obnovljivi izvori proizvedu više električne energije nego što se očekuje.
Ponovni rad TE Pljevlja omogućava EPCG-u da nastavi pripreme za odloženi remont HE Perućica. Međutim, ovaj događaj ne rešava strukturni rizik koncentracije proizvodnje u crnogorskom energetskom sistemu. Sve dok značajniji kapaciteti solarne energije, energije vetra, skladištenja i fleksibilnog balansiranja ne budu pušteni u rad, kvar na TE Pljevlja ili većem hidroenergetskom objektu nastaviće da ima nesrazmerno veliki uticaj na uvoz električne energije i finansijske rezultate elektroprivrede.
