Crnogorski projekat vetroelektrane Korita, snage 88 MW, dobio je odobrenje za priključenje na elektroenergetsku mrežu od operatora prenosnog sistema CGES, čime je uklonjena jedna od glavnih administrativnih prepreka za realizaciju planiranog projekta u blizini Bijelog Polja.
Projekat razvija kompanija Vjetro Park Korita, a očekuje se da će zahtevati investiciju od približno 132 miliona evra. To odgovara indikativnom trošku razvoja od oko 1,5 miliona evra po MW, što je u rasponu karakterističnom za kopnene vetroelektrane koje zahtevaju radove na planinskom terenu, izgradnju pristupnih puteva i značajna ulaganja u priključenje na mrežu.
Vetroelektrana Korita planirana je na površini od približno 162 hektara u blizini istoimenog sela. Projekat bi obuhvatio 11 vetroturbina, što podrazumeva prosečnu snagu od oko 8 MW po turbini. Komercijalni rad trenutno je planiran za 2030. godinu.
Sporazum o priključenju usledio je nakon administrativne prepreke. Ministarstvo prostornog planiranja Crne Gore odbilo je 18. juna 2026. godine zahtev investitora za izdavanje građevinske dozvole, između ostalog i zato što u tom trenutku nije bio zaključen sporazum o priključenju sa CGES-om. Sporazum o priključenju potpisan je pet dana kasnije, čime je otklonjen konkretni nedostatak, ali to samo po sebi nije automatski poništilo odluku o odbijanju građevinske dozvole.
Agencija za zaštitu životne sredine odobrila je studiju procene uticaja projekta na životnu sredinu u decembru 2025. godine. Pre početka fizičkih radova i dalje je potrebno završiti dodatne plansko-tehničke i građevinske procedure.
Sa kapacitetom od 88 MW, Korita bi postala jedno od većih postrojenja za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora u Crnoj Gori. Proizvodnja bi mogla da podrži domaće snabdevanje, smanji zavisnost od sezonskog uvoza i potencijalno doprinese izvozu električne energije preko crnogorskih interkonekcija sa Srbijom, Bosnom i Hercegovinom, Albanijom i Italijom.
Ekonomika projekta zavisiće od konačnog obima radova na priključenju, zahteva u vezi sa pristupnim putevima i transportom turbina, potvrde raspoloživog vetropotencijala i komercijalnog modela plasmana električne energije. Planirani početak rada 2030. godine takođe ostavlja projekat izloženim promenama cena opreme, troškova finansiranja i mogućim promenama pravila u oblasti balansiranja i integracije tržišta električne energije.
Sporazum sa CGES-om stoga poboljšava bankabilnost projekta, ali još ne znači da je projekat spreman za izgradnju. Sledeća ključna faza jeste usklađivanje rešenja priključenja sa obnovljenim postupkom izdavanja dozvola i pretvaranje odobrene procene uticaja na životnu sredinu u izvodljivu tehničku i građevinsku dokumentaciju.
