Cene električne energije na tržištu dan unapred u jugoistočnoj Evropi naglo su korigovane za isporuku 18. jula 2026. godine, pošto se niža vikend potražnja poklopila sa snažnom dnevnom proizvodnjom iz obnovljivih izvora. Cena u Mađarskoj pala je 32% na 106,14 EUR/MWh, u Rumuniji 29% na 110,21 EUR/MWh, u Bugarskoj 31% na 101,31 EUR/MWh, dok je u Srbiji smanjena 29% na 101,27 EUR/MWh. Slovenija je zaključena na približno 113,10 EUR/MWh, što je oko 25% manje u odnosu na prethodnu sesiju.
Niže prosečne cene, međutim, nisu predstavljale široko uravnotežen sistem. One su bile rezultat kombinacije izuzetno jeftine električne energije u periodu solarne proizvodnje i skupih večernjih sati. Rumunsko tržište sa 15-minutnim intervalima kretalo se od 3,94 EUR/MWh do 288,93 EUR/MWh, stvarajući unutardnevni raspon od gotovo 285 EUR/MWh. U Mađarskoj se cena kretala od 1,29 EUR/MWh oko podneva do 205,86 EUR/MWh u večernjim satima, dok je u Sloveniji raspon iznosio od 4,52 EUR/MWh do 199,58 EUR/MWh.
Bugarska je pokazala isti obrazac, sa padom cene električne energije na 8,16 EUR/MWh u podne, pre nego što je u 19.00 dostigla 187,48 EUR/MWh. Njena najskuplja satna cena bila je približno 23 puta viša od najjeftinije. Regionalni obrazac stoga nije jednostavno priča o nižim vikend cenama, već o brzom premeštanju vrednosti proizvedene električne energije van perioda solarne proizvodnje.
Komercijalne posledice razlikuju se u zavisnosti od tehnologije. Samostalne solarne elektrane bez skladišta suočavaju se sa sve većim smanjenjem ostvarene cene proizvodnje, čak i kada dnevna bazna cena ostaje iznad 100 EUR/MWh. Baterije, reverzibilne hidroelektrane i fleksibilne hidroelektrane mogu kupovati ili zadržavati energiju tokom podnevnog minimuma i prodavati je nakon pada solarne proizvodnje. Industrijsko upravljanje potrošnjom i punjenje električnih vozila mogu iskoristiti deo iste vrednosti bez izgradnje novog proizvodnog kapaciteta.
Volatilnost dodatno jača argumente za kraće obračunske intervale i dinamičke tarife. Potrošač koji plaća samo fiksnu maloprodajnu cenu ima malo razloga da pomera potrošnju, dok proizvođač čiji se prihod obračunava na osnovu dnevne ili mesečne referentne cene možda ne ostvaruje stvarnu vrednost svog proizvodnog profila. Regulatori koji oblikuju premije za obnovljive izvore i mrežne tarife sve više će morati da očuvaju cenovni signal koji stvaraju ovako veliki unutardnevni rasponi.
