Analiza tržišta kompanije Electricity.Trade za maj 2026. godine ističe Srbiju kao jednu od najznačajnijih priča u oblasti trgovanja električnom energijom na Zapadnom Balkanu. Prosečna cena električne energije za dan unapred na berzi SEEPEX porasla je na 96,63 €/MWh, što predstavlja povećanje od 5,59% u odnosu na april i 8,50% u poređenju sa majem 2025. godine. Iako je rast cena bio umereniji nego na nekoliko susednih tržišta, važniji signal došao je iz obima trgovanja. Na SEEPEX-u je tokom meseca trgovano sa 566,3 GWh, što predstavlja rast od 16,99% na mesečnom nivou i 13,31% u odnosu na isti period prethodne godine, ukazujući na poboljšanje likvidnosti tržišta u trenutku kada je Srbija prešla u poziciju neto uvoznika električne energije.
Fizički bilans elektroenergetskog sistema Srbije značajno se promenio tokom maja. Srbija je zabeležila 422,97 GWh neto uvoza električne energije, usled rasta potrošnje i slabije domaće hidroproizvodnje. Potrošnja električne energije povećana je za 4,26% u odnosu na april, što je predstavljalo jedan od najvećih mesečnih rastova potrošnje među tržištima Jugoistočne Evrope. Istovremeno, proizvodnja hidroelektrana smanjena je za 31,68%, čime je oslabljen jedan od ključnih izvora fleksibilnosti sistema. Proizvodnja iz obnovljivih izvora porasla je za svega 2,90%, što nije bilo dovoljno da nadoknadi značajan pad hidroproizvodnje i povećanu potražnju za električnom energijom.
Proizvodni miks električne energije u Srbiji i dalje je bio dominantno zasnovan na uglju i lignitu, koji su činili 56,99% ukupne proizvodnje u maju. Hidroenergija je učestvovala sa 33,49%, obnovljivi izvori energije sa 8,26%, dok je prirodni gas činio svega 0,43% proizvodnog miksa. Ovakva struktura daje Srbiji specifičnu tržišnu poziciju u odnosu na zemlje u kojima gasne elektrane imaju veću ulogu u formiranju veleprodajnih cena. Iako ugalj obezbeđuje stabilnu baznu proizvodnju, manja dostupnost hidroenergije ograničava fleksibilnost sistema i povećava zavisnost od uvoza u periodima veće potrošnje.
Prekogranična trgovina električnom energijom postala je tokom maja sve značajniji faktor. Srbija je uvozila električnu energiju iz Mađarske, Bugarske, Severne Makedonije, Kosova, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, dok je izvoz bio usmeren samo prema Hrvatskoj. Široka geografska struktura uvoza pokazuje sve veću povezanost Srbije sa susednim elektroenergetskim tržištima i naglašava značaj prekograničnih prenosnih kapaciteta, upravljanja zagušenjima i efikasnog trgovanja na tržištu dan unapred za balansiranje domaće ponude i potražnje.
Sveukupno, rezultati iz maja 2026. godine potvrđuju da Srbija prelazi ka likvidnijem i regionalno povezanijem tržištu električne energije. Rast obima trgovanja na SEEPEX-u ukazuje na nastavak razvoja tržišta, dok povećana zavisnost od uvoza u periodu slabije hidroproizvodnje pokazuje sve veći uticaj regionalnih tržišnih uslova na formiranje domaćih cena. Kombinacija proizvodnje zasnovane na uglju, vremenski uslovljene promenljivosti hidroenergije, prekograničnih tokova električne energije i rastuće likvidnosti berze sve više oblikuje veleprodajno tržište električne energije u Srbiji i jača njegovu ulogu u okviru elektroenergetskog sistema Jugoistočne Evrope.
