Hidroenergija ostaje najpotcenjenija varijabla rizika u SEE analizi elektroenergetskog tržišta. 25. nedelja je jasno pokazala zašto. Regionalna proizvodnja iz hidroelektrana pala je za 4,7% na 3,57 TWh, a taj pad je doprineo većem angažovanju termoelektrana i rastu cena električne energije širom regiona. Solarna proizvodnja jeste porasla, ali slabost hidroenergije i dalje ima ključan uticaj jer hidro pruža nešto što solar ne može: kontrolabilnu fleksibilnost sistema.
Hidro-senzitivni indikator trebalo bi da bude fokusiran na Srbiju, Rumuniju, Hrvatsku i Grčku, uz Italiju kao referentno tržište sa premium cenama. Ovi sistemi ne zavise od hidroenergije samo kao izvora energije, već i kao ključnog elementa za regulisanje opterećenja, balansiranje sistema i obezbeđivanje večernje isporuke. Kada raspoloživost hidroenergije opadne, tržište se sve više oslanja na gas, ugalj, uvoz i skuplje balansne kapacitete.
Srbija predstavlja pozitivan primer. Proizvodnja iz hidroelektrana porasla je za 42,9% u 25. nedelji, što je omogućilo prelazak iz neto uvoznika u umerenog neto izvoznika električne energije. Međutim, SEEPEX je i pored toga porastao za 9,6%, što pokazuje da snažna domaća hidro situacija može smanjiti fizički pritisak, ali ne može u potpunosti izolovati Srbiju od regionalnih cenovnih signala.
Rumunija predstavlja suprotan slučaj. Proizvodnja hidroenergije pala je za 9,8%, čime je oslabljen jedan od ključnih mehanizama fleksibilnosti sistema. Rumunija je imala prosečnu cenu od 104,84 €/MWh, a zatim se pojavila kao najskuplje SEE tržište na forward day-ahead mapi za 24. jun, sa cenom od 202,95 €/MWh. To čini osetljivost rumunske hidroenergije jednim od najvažnijih letnjih indikatora.
Grčka i Hrvatska zahtevaju odvojenu analizu. Grčka može delimično da kompenzuje slabiju hidro proizvodnju kroz solarnu energiju, vetar i gasne elektrane, dok je Hrvatska više izložena uvozu i cenama duž Jadranskog koridora. Zbog toga hidro-indikator ne sme da tretira sve sisteme jednako: nivo akumulacija, dotoci, mogućnost pumpanja, uvozna zavisnost i sezonalnost potrošnje značajno menjaju cenovni efekat.
Hidroenergija više nije samo „pozadinski“ izvor proizvodnje. U SEE regionu ona je postala ključni tržišni faktor fleksibilnosti koji oblikuje cene, tokove energije i strukturu sistema.
