Turska je tokom 25. nedelje ostala strukturno odvojena od SEE cenovnog sklopa električne energije. Njena nedeljna prosečna cena pala je za 27,1% na svega 16,66 €/MWh, što je znatno ispod Grčke (85,50 €/MWh), Srbije (85,73 €/MWh), Bugarske (87,58 €/MWh), Mađarske (109,16 €/MWh) i Italije (127,69 €/MWh). Ovaj jaz je dovoljno veliki da Tursku pozicionira kao strukturni izuzetak, a ne samo kao tržište sa niskom cenom u regionu.
Ovakvo odvajanje ima više komercijalnih posledica. Prvo, ograničava upotrebljivost Turske kao direktnog cenovnog referentnog tržišta za SEE trgovinu. Njena tržišna dinamika, struktura snabdevanja, valuta i regulatorni okvir proizvode cenovni rezultat koji nije usklađen sa EU-povezanim balkanskim i centralnoevropskim tržištima. Drugo, stvara pitanje prekogranične vrednosti u slučajevima gde fizički i regulatorni uslovi omogućavaju tokove. Tržište sa toliko nižim cenama u odnosu na susedne sisteme prirodno privlači pažnju trgovaca, industrijskih kupaca i regulatora.
Turska je istovremeno ostala značajan proizvodni sistem. Bila je najveći proizvođač hidro energije u regionu, sa stabilnom hidro proizvodnjom od oko 2,44 TWh, što je pomoglo da se ublaži pad hidro proizvodnje u ostatku SEE regiona. Termo proizvodnja ostala je relativno stabilna, iako je došlo do pomeranja u miksu sa gasa ka uglju. Ova stabilnost doprinela je veoma niskoj nedeljnoj ceni u odnosu na ostatak regiona.
Širi SEE tržišni kontekst kretao se u suprotnom pravcu. Potrošnja je rasla, hidro proizvodnja je oslabila u nekoliko zemalja, vetar je bio slabiji, a večernja oskudica je postala skuplja. Turska nije pratila ovaj obrazac u cenovnom smislu. Ta razlika dodatno potvrđuje da SEE nije jedinstveno tržište, već skup delimično povezanih sistema sa različitim cenovnim sidrima.
Sa aspekta industrijske konkurentnosti, niska cena električne energije u Turskoj predstavlja značajnu prednost za energetski intenzivnu proizvodnju, barem kratkoročno. Međutim, za izvoznike ka EU, niska cena električne energije ne znači i nisku ugljeničnu kredibilnost. Kupci pod CBAM režimom će sve više zahtevati podatke o ugljeničnom intenzitetu, verifikaciji i ugovornoj sledljivosti (traceability) električne energije.
Za SEE trgovce, turski cenovni diskont predstavlja strateški signal, ali ne i jednostavnu arbitražnu priliku. Ograničenja interkonekcija, tržišna pravila i političko-regulatorni faktori imaju ključnu ulogu. Jaz je prevelik da bi se ignorisao, ali previše kompleksan da bi se tretirao kao slobodno trgovinska razlika.
