Uvoz LNG-a u Jugoistočnu Evropu ojačao je u Nedelji 25, ali je regionalno tržište električne energije i dalje ostalo zategnuto. Grčka je zabeležila LNG prilive od 722,23 GWh, što predstavlja rast od 19,7% na nedeljnom nivou, dok je Italija primila 4.004,02 GWh, uz povećanje od 5,27%. Hrvatski LNG prilivi ostali su uglavnom stabilni na 635,84 GWh, uz minimalan pad od 0,8%. Na prvi pogled, ovi podaci ukazuju na dobro snabdeven gasni sistem u regionu. Međutim, cene električne energije su ipak porasle u većem delu Jugoistočne Evrope.
Ova divergencija je značajna jer ukazuje na sve veći raskorak između dostupnosti goriva i formiranja cena električne energije. LNG infrastruktura poboljšava sigurnost snabdevanja gasom i obezbeđuje gorivo za gasne elektrane, ali ne dovodi automatski do nižih cena električne energije kada te elektrane moraju intenzivnije da rade. U Nedelji 25, proizvodnja iz gasnih elektrana u SEE porasla je za 32,3%, što potvrđuje sve veću zavisnost sistema od upravljivih termo kapaciteta.
Grčka jasno ilustruje ovu razliku. Snažniji LNG prilivi u kombinaciji sa većom proizvodnjom iz obnovljivih izvora doprineli su padu cena električne energije na 85,50 €/MWh, čime je Grčka postala jedno od jeftinijih tržišta u regionu. U ovom slučaju, gasna infrastruktura je podržala fleksibilnost sistema, dok su obnovljivi izvori i tržišna pozicija imali veći uticaj na konačnu cenu.
Italija je imala suprotan razvoj. Uprkos oporavku LNG priliva, ostala je najskuplje tržište u SEE sa cenom od 127,69 €/MWh. Ključni faktor nije bio nedostatak goriva, već strukturna zategnutost elektroenergetskog sistema: visoka potražnja, slabija hidro proizvodnja, smanjena energija vetra i snažan rast termo dispečinga. Gas je bio dostupan, ali je sistem i dalje zahtevao značajne upravljive kapacitete i uvoz, što je održalo visoke cene.
Hrvatska potvrđuje isti obrazac. LNG prilivi su ostali stabilni, ali su cene električne energije porasle za 11,2% na 102,36 €/MWh, usled jače potrošnje, slabije proizvodnje iz obnovljivih izvora i veće zavisnosti od uvoza. Stabilno snabdevanje gasom nije sprečilo repricing na tržištu električne energije, što dodatno naglašava razdvajanje između logistike goriva i formiranja cena struje.
U celom regionu, LNG infrastruktura sve više funkcioniše kao omogućivač fleksibilnosti, a ne kao direktni stabilizator cena. Ona obezbeđuje da gasne elektrane mogu da reaguju kada je potrebno, ali cenovni efekat zavisi od toga koliko često i u kojoj meri elektroenergetski sistem zahteva tu fleksibilnost.
Za investitore i učesnike na tržištu, ključna pitanja se menjaju. Više se ne radi samo o kapacitetu uvoza LNG-a, već o tome koliko efikasno se taj gas pretvara u vrednost u elektroenergetskom sistemu. Interakcija između fleksibilnih elektrana, ograničenja mreže, balansnih mehanizama i prekogranične trgovine određuje da li LNG postaje stabilizujući faktor ili samo gorivo za skuplju proizvodnju u uslovima nestašice.
U Nedelji 25, Jugoistočna Evropa je pokazala da čak i dobro snabdeven gasni sistem ne može u potpunosti da izoluje tržište električne energije od volatilnosti kada se fundamentalni uslovi u elektroenergetskom sistemu zategnu.
