Nedelja je donela važnu investicionu lekciju za jugoistočnu Evropu: proizvodnja iz obnovljivih izvora može da snizi tržišne cene električne energije, ali bankabilnost projekata sve više zavisi od fleksibilnosti sistema, pristupa mreži i dubine tržišta. Proizvodnja iz vetra i sunca porasla je za 16,6% na 3,64 TWh, što je doprinelo padu cena na većini SEE tržišta uprkos rastu potrošnje od 4,6%. To potvrđuje da su obnovljivi izvori već postali snažan faktor formiranja cena.
Međutim, investicioni izazov nalazi se ispod same cenovne dinamike. Proizvodnja iz hidroelektrana pala je za 7,5%, termo proizvodnja porasla je za 8,7%, dok je proizvodnja iz uglja i lignita skočila za 24,4%. To znači da projekti obnovljivih izvora ulaze u sistem u kojem i dalje postoji nedostatak fleksibilnosti i potreba za dispečabilnim balansiranjem. Solarna elektrana može biti konkurentna tokom dnevnih sati, ali njena stvarna komercijalna vrednost zavisi od toga šta se dešava kada solarni output opadne, a večernja potrošnja ostane visoka.
Za kreditore to menja fokus due diligence procesa. Instalisani kapacitet i očekivana proizvodnja više nisu dovoljni. Bankabilnost sada zahteva analizu rizika priključenja na mrežu, izloženosti redukciji proizvodnje (curtailment), satnih cena realizacije, troškova balansiranja, opcija skladištenja energije, kreditnog rizika offtakera, kao i regulatorne stabilnosti. U tržištima sa niskom likvidnošću, i sama cenovna referenca postaje ključni faktor finansiranja.
Srbija jasno ilustruje ovaj problem. Cena je pala na 78,22 €/MWh, a proizvodnja iz obnovljivih izvora značajno je porasla, ali je obim trgovanja na SEEPEX-u iznosio svega 120 GWh. To još uvek nije dovoljno duboko tržište za ozbiljno dugoročno hedžovanje ili pouzdano strukturiranje PPA ugovora. Investitori mogu videti potencijal u potražnji za obnovljivom energijom, ali banke i dalje analiziraju kako je prihod zaštićen u satima niskih cena, tokom zagušenja mreže ili u slučajevima balansnih odstupanja.
Italija pokazuje drugu stranu iste priče – investicioni potencijal. Cena je ostala visoka na nivou od 123,17 €/MWh, potrošnja je porasla za 6,7%, a neto uvoz dostigao je 1,08 TWh. To stvara regionalni cenovni premijum koji može podržati tržišnu fleksibilnost projekata u Balkanu, ali samo ako su prenosni kapaciteti i trgovačke strukture dovoljno razvijeni da taj premijum zaista bude dostupan.
Najuspešniji projekti obnovljivih izvora u SEE regionu biće oni koji su dizajnirani kao tržišna sredstva, a ne samo kao proizvodni kapaciteti. Baterijski sistemi za skladištenje energije (BESS), fleksibilni ugovori o otkupu, pouzdan pristup mreži, analiza curtailment-a i razvijeni sistemi upravljanja podacima sve više će određivati razliku između projekata koji su bankabilni i onih koji su samo prividno jeftini, ali operativno rizični.
