Jugoistočna Evropa ušla je u letnju sezonu povećane potrošnje sa zanimljivom kombinacijom trendova – potrošnja električne energije je porasla, dok su prosečne cene električne energije pale na većini tržišta. Regionalna potrošnja dostigla je 15,85 TWh tokom 24. nedelje, što predstavlja rast od 4,6% u odnosu na prethodnu sedmicu, dok je cenovni trend uglavnom bio silazan.
Najveći rast potrošnje zabeležen je u Italiji i Turskoj. Italija je povećala potrošnju za 319,8 GWh, odnosno 6,7%, na ukupno 5,12 TWh. Turska je dodala 246,7 GWh, uz rast od 3,8%, dostigavši 6,74 TWh. I Grčka je ostvarila značajan procentualni rast od 5,8%, na 1,01 TWh. Hrvatska, Rumunija, Bugarska, Srbija i Mađarska takođe su zabeležile povećanje potrošnje, ali u umerenijem obimu.
Glavni razlog za pad cena uprkos većoj potrošnji bila je snažnija proizvodnja iz obnovljivih izvora energije. Regionalna proizvodnja iz vetroelektrana i solarnih elektrana porasla je na 3,64 TWh, što predstavlja rast od 16,6% na nedeljnom nivou. Proizvodnja iz solarnih elektrana dostigla je 2,23 TWh, dok je proizvodnja iz vetroelektrana porasla na 1,40 TWh. Turska, Srbija, Mađarska i Bugarska zabeležile su naročito snažan rast proizvodnje iz obnovljivih izvora, čime je poboljšana raspoloživost električne energije u periodu povećane potražnje.
Uticaj ovog rasta bio je jasno vidljiv na tržišnim cenama. U Srbiji je prosečna cena pala za 21,5%, na 78,22 €/MWh. U Bugarskoj je zabeležen pad od 7,2%, na 93,58 €/MWh, u Hrvatskoj od 7,3%, na 92,02 €/MWh, u Rumuniji od 4,7%, na 97,38 €/MWh, u Mađarskoj od 4,3%, na 98,71 €/MWh, dok je u Italiji cena smanjena za 3,8%, na 123,17 €/MWh. Jedini izuzetak bila je Grčka, gde je cena porasla za 2,6%, dostigavši 91,53 €/MWh.
Letnji obrazac na tržištu postaje sve jasniji. Solarna i vetroenergija mogu da apsorbuju deo rasta potrošnje izazvanog rashlađivanjem prostora i da ublaže prosečne tržišne cene. Međutim, stvarne troškove balansiranja sistema i dalje određuju večernji vrh potrošnje, raspoloživost proizvodnje iz hidroelektrana i angažovanje termoelektrana. Zbog toga 24. nedelja nije bila period slabe potražnje, već pre svega period u kojem je snažan rast proizvodnje iz obnovljivih izvora energije imao dominantan uticaj na formiranje cena električne energije u regionu.
