Prekogranična trgovina električnom energijom postala je jedna od najvažnijih tržišnih tema u jugoistočnoj Evropi tokom 22. nedelje. Ukupna regionalna razmena električne energije porasla je za 8,4% u odnosu na prethodnu nedelju i dostigla 1.117 GWh, pri čemu su Grčka, Bugarska i Turska povećale izvoz, dok su Italija, Rumunija i Hrvatska povećale uvoz. Ovi tokovi nisu predstavljali samo preusmeravanje električne energije iz područja sa viškom proizvodnje ka područjima sa deficitom. Oni su pokazali gde se danas stvara tržišna vrednost – u cenovnim razlikama između tržišta, pristupu interkonekcionim kapacitetima i pravovremenom plasmanu energije. Kako navodi Electricity.trade, trgovina električnom energijom u regionu jugoistočne Evrope sve više prelazi iz poslovnog modela zasnovanog na obimu trgovine u model zasnovan na ostvarivanju dobiti kroz iskorišćavanje tržišnih razlika.
Najveću potražnju za uvozom pokazala je Italija. Neto uvoz povećan je za 28,3%, na više od 1,1 TWh, dok je prosečna cena električne energije porasla na 123,58 €/MWh. Takva kombinacija učinila je italijansko tržište jednom od najatraktivnijih destinacija za regionalnu električnu energiju. Izvoznici i trgovci sa pristupom tranzitnim kapacitetima imali su jasan podsticaj da energiju usmere ka Italiji, gde su visoke cene stvarale dodatnu tržišnu premiju. Italijanska uvozna tražnja još jednom je potvrdila veliki komercijalni značaj prekograničnih interkonekcija prema tržištima sa višim cenama.
Grčka je zabeležila suprotan trend. Neto izvoz povećan je za 35,7%, na 241 GWh, uz istovremeno održavanje niže prosečne cene od 86,77 €/MWh. Bugarska je takođe značajno poboljšala svoju izvoznu poziciju, povećavši neto izvoz sa 6 GWh na 61 GWh, zahvaljujući snažnijoj proizvodnji iz solarnih elektrana i padu cena od 11,3%. Turska je gotovo utrostručila izvoz, na 95 GWh, nakon što su cene električne energije pale na svega 4,03 €/MWh. Ove izvozne pozicije pokazuju kako tržišta sa nižim troškovima proizvodnje ili viškovima energije mogu monetizovati svoju proizvodnju kroz prekograničnu trgovinu, ali samo u okviru raspoloživih prenosnih kapaciteta.
Ni uvozna strana tržišta nije bila manje zanimljiva. Rumunija je povećala neto uvoz za 27,1%, Hrvatska za 36,5%, a Italija za već pomenutih 28,3%. Mađarska je smanjila svoju neto uvoznu poziciju za 18,7%, dok je uvoz Srbije ostao uglavnom stabilan uprkos rastu cena električne energije od čak 30,1%. Upravo je slučaj Srbije posebno značajan jer pokazuje da rast cena ne dovodi automatski do povećanja uvoza. Zagušenja mreže, raspoloživost kapaciteta, planiranje prenosa i komercijalno pozicioniranje učesnika na tržištu mogu sprečiti potpuno izjednačavanje cena između susednih tržišta.
Za trgovce električnom energijom, ovo predstavlja ključnu pouku. Region jugoistočne Evrope postaje tržište na kojem više nije dovoljno prognozirati samo nacionalne energetske bilanse. Prava vrednost nalazi se u razumevanju kapaciteta interkonekcija, cena na aukcijama prenosa, satnih cenovnih razlika, proizvodnje iz obnovljivih izvora, hidroloških uslova, marginalnih proizvodnih tehnologija i rizika balansiranja sistema. Trgovac koji prepozna višak solarne energije u Bugarskoj, izvoznu poziciju Grčke i visoke cene u Italiji može identifikovati profitabilnu priliku samo ukoliko je odgovarajući trgovački pravac fizički i komercijalno dostupan.
Za investitore, rast prekogranične trgovine dodatno jača investicionu logiku za fleksibilne energetske kapacitete. Baterijski sistemi za skladištenje energije, reverzibilne hidroelektrane, fleksibilni hidroenergetski kapaciteti, upravljanje potrošnjom i gasne elektrane koje se mogu brzo uključivati i isključivati dobijaju na vrednosti kada se cenovne razlike između tržišta povećavaju, a prekogranični tokovi intenziviraju. Projekti obnovljivih izvora energije takođe imaju koristi od većih izvoznih mogućnosti, jer dostupni prekogranični kapaciteti smanjuju rizik od ograničavanja proizvodnje i poboljšavaju ostvarene tržišne cene.
Ukupna prekogranična razmena od 1.117 GWh tokom 22. nedelje pokazala je da je integracija elektroenergetskih tržišta jugoistočne Evrope stvarna, ali još uvek nepotpuna. Upravo u toj nepotpunoj integraciji nalazi se najveći deo tržišne vrednosti za učesnike na tržištu. Razlike u cenama između tržišta više nisu sporedna pojava – one postaju samo tržište.
Pripremljeno od strane electricity.trade
