Najvažniji razvoj događaja tokom kalendarske nedelje 22 u 2026. godini bio je nastavak strukturnog pomeranja elektroenergetskog sistema Jugoistočne Evrope od konvencionalne proizvodnje ka formiranju cena koje dominira solarna energija. Iako su prosečne cene električne energije pale na većini tržišta, osnovna struktura proizvodnje postaje sve polarizovanija između rekordne solarne proizvodnje i naglog pada proizvodnje iz uglja. Region sada ulazi u letnji period sa jasnim znakovima da su viškovi u podne i deficit u večernjim satima postali dominantna tržišna karakteristika.
Prosečna cena na tržištu HUPX bazne energije iznosila je 105,20 €/MWh, što je pad od 3,94 €/MWh na nedeljnom nivou, dok su nemačke cene pale još izraženije na 94,90 €/MWh. Na srpskom tržištu SEEPEX prosečna cena bila je 105,71 €/MWh, čime je Srbija postala najskuplje tržište u okviru centralnog dela Jugoistočne Evrope, dok je Grčka ostala najjeftinija sa 86,77 €/MWh. Severna Italija ostala je strukturno odvojena od ostatka regiona sa 123,87 €/MWh, održavajući premiju od gotovo 19 €/MWh u odnosu na Mađarsku.
Solar postaje dominantni tržišni faktor
Definišuća karakteristika CW22 bila je snažan rast fotonaponske proizvodnje.
Regionalna solarna proizvodnja dostigla je novi rekord sa vršnom vrednošću od 11.251 MW, što predstavlja rast od 1.590 MW u odnosu na prethodnu nedelju i više od 3 GW iznad istog perioda 2025. godine. Proizvodnja solarne energije porasla je na svim ključnim tržištima, uključujući Bugarsku, Rumuniju, Grčku, Mađarsku i Srbiju.
Ovo je imalo nekoliko direktnih posledica.
Prvo, dnevne cene su nastavile da slabe, a negativne cene su ostale redovna pojava u Mađarskoj. HUPX je zabeležio 12 sati sa negativnim cenama, tek nešto manje od 15 sati prethodne nedelje. Drugo, proizvodnja iz prosumera značajno je smanjila izmerenu potrošnju iz mreže. Uprkos porastu temperatura u regionu i početku rasta potrošnje za hlađenje, ukupna regionalna potrošnja pala je na najniži nivo od maja 2025.
Tržište se, dakle, više ne reaguje isključivo na promene potrošnje uslovljene vremenskim prilikama. Sve više, krovna solarna proizvodnja potiskuje mrežnu potrošnju tokom dnevnih sati, stvarajući „veštačko“ smanjenje potražnje vidljivo u podacima prenosnog sistema.
Ugalj nastavlja strukturni pad
Proizvodnja iz termoelektrana na ugalj dostigla je novi istorijski minimum u Jugoistočnoj Evropi.
Prosečna regionalna proizvodnja iz uglja pala je na 3.743 MW, što je smanjenje od 505 MW na nedeljnom nivou i gotovo 945 MW manje nego u istom periodu prošle godine. Najveći pad zabeležen je u Srbiji, gde je proizvodnja iz uglja smanjena za 371 MW u odnosu na prethodnu nedelju i 585 MW na godišnjem nivou.
Srbija i dalje čini oko 40% ukupne proizvodnje iz uglja u Jugoistočnoj Evropi, ali trend je jasno silazan. Smanjenje odražava kombinaciju slabije potražnje, jače solarne proizvodnje i operativnih ograničenja u lignitnim kapacitetima.
Smanjenje uloge uglja je posebno važno jer je ugalj istorijski obezbeđivao cenovnu podršku tokom večernjih vrhova potrošnje. Kako proizvodnja iz uglja opada, tržišta sve više zavise od proizvodnje iz gasa za pokrivanje preostale potražnje nakon zalaska sunca.
Gas se vraća kao večernja marginalna tehnologija
Proizvodnja iz gasa naglo je porasla na 3.608 MW, što predstavlja povećanje od 555 MW na nedeljnom nivou i najviši nivo od početka aprila. Grčka je najviše doprinela ovom rastu, ali su i Mađarska i Rumunija imale značajan udeo.
Ovo potvrđuje trend koji je postao vidljiv tokom proleća 2026:
Solar dominira formiranjem cena tokom dana, dok gas dominira u večernjim satima.
Rezultat je veća intradnevna volatilnost, umesto uniformno visokih ili niskih cena.
Iako su cene gasa na austrijskom CEGH tržištu pale na 48,60 €/MWh, cene emisija ugljen-dioksida (EUA) porasle su na 78,83 €/tCO₂, što je njihov najviši nivo od februara. Rast cena emisija dodatno povećava troškove proizvodnje iz termoelektrana i jača ekonomsku prednost solarne proizvodnje tokom dana.
Hidrologija postaje rastući rizik
Još jedna značajna karakteristika bila je slaba hidrološka situacija.
Regionalna hidro proizvodnja pala je na 6.412 MW, dok su dotoci na Dunavu bili značajno ispod sezonskih proseka. Prema izveštaju, dotoci su bili oko 53% ispod istorijskog proseka za ovaj period. Hidro proizvodnja bila je posebno slaba u Srbiji i Albaniji.
Za ostatak leta, hidrologija može postati jedan od ključnih tržišnih rizika.
Slabi hidro-reservoari u kombinaciji sa većom potražnjom za hlađenjem mogli bi značajno povećati zavisnost od gasa tokom jula i avgusta. Taj rizik je trenutno delimično prikriven izuzetno jakom solarnom proizvodnjom.
Srbija ima najslabiju elektroenergetsku bilansu u regionu
Najznačajniji razvoj po zemljama bio je pogoršanje elektroenergetskog bilansa Srbije.
Srbija je ostvarila neto uvoznu poziciju od približno 1.228 MW, što je pogoršanje od više od 600 MW na nedeljnom nivou i jedan od najnižih nivoa ikada zabeleženih prema izveštaju. Smanjena proizvodnja iz uglja, slabija hidro proizvodnja i niža vetro proizvodnja svi su doprineli ovom rezultatu.
Srpski proizvodni miks tokom CW22 približno je iznosio:
- 1.278 MW ugalj
- 840 MW hidro
- 170 MW solar
- 25 MW gas
- ograničena proizvodnja vetra
Istovremeno, domaća potrošnja ostala je relativno stabilna na 3.268 MW. Rezultat je značajno povećanje zavisnosti od uvoza.
Za trgovce, ovo postaje sve važnije jer Srbija postaje izloženija regionalnim cenovnim signalima i prekograničnim zagušenjima. Sposobnost zemlje da održi izvozni kapacitet tokom letnjih vrhova opada, dok solarni rast u Rumuniji, Bugarskoj i Grčkoj ubrzano napreduje.
Grčka jača svoju poziciju
Grčka je bila najjači pojedinačni performer u regionu.
Zemlja je ostvarila prosečan neto izvoz od 1.512 MW, što je među najvišim nivoima ikada zabeleženim. Snažna solarna proizvodnja, značajna proizvodnja iz gasa i poboljšano korišćenje prenosne mreže omogućili su Grčkoj da agresivno izvozi uprkos rastu domaće potrošnje.
Ovaj razvoj potvrđuje sve veću ulogu Grčke kao regionalnog balansnog čvorišta Jugoistočne Evrope.
U kombinaciji sa novim interkonekcijama, rastućim kapacitetima obnovljivih izvora i budućim projektima skladištenja, Grčka sve više funkcioniše kao izvoznik energije, a ne periferno tržište.
Nuklearna energija ostaje ograničenje
Proizvodnja iz nuklearnih elektrana ostala je neuobičajeno niska.
Regionalna nuklearna proizvodnja iznosila je samo 3.098 MW, što je među najnižim nivoima ikada zabeleženim zbog planiranih remonta u Mađarskoj, Rumuniji i Bugarskoj, zajedno sa nekoliko neplaniranih prekida rada. Nuklearna proizvodnja bila je gotovo 1 GW ispod nivoa iz istog perioda 2025.
Kako se reaktori budu vraćali u pogon tokom druge polovine leta, dodatna bazna snaga mogla bi izvršiti pritisak na sniženje regionalnih cena i smanjenje potrebe za gasom.
Prenos i prekogranični tokovi
Dinamika prenosa ostala je mešovita.
Uvoz iz CORE tržišta u Jugoistočnu Evropu značajno je porastao i dostigao najviši nivo u poslednje tri nedelje, što odražava slabije regionalne fundamentalne pokazatelje. Međutim, kapacitet prenosa između Nemačke i Mađarske u okviru flow-based market coupling-a ostao je veoma ograničen i među najslabijim nivoima od 2024.
Region je takođe zadržao pozitivne izvozne tokove ka Ukrajini i Moldaviji već 35. uzastopnu nedelju, iako su obimi smanjeni u odnosu na prethodne periode. Ovi tokovi i dalje utiču na zagušenja i podržavaju cene u večernjim satima.
Izgledi tržišta za jun i leto 2026
Iz CW22 izdvajaju se tri strukturne teme.
Prvo, solarna proizvodnja postala je dominantni faktor formiranja dnevnih cena u Jugoistočnoj Evropi, pri čemu negativne cene više nisu izuzetak već deo strukture tržišta.
Drugo, gas sve više postaje marginalna večernja tehnologija, što povećava razliku između dnevnih i večernjih cena i jača poslovni model baterijskih sistema u Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Grčkoj i u budućnosti Srbiji.
Treće, pogoršanje bilansa Srbije stoji naspram jačanja izvozne pozicije Grčke, što ukazuje na rastuću divergenciju unutar regionalnog tržišta električne energije.
Za investitore, trgovce i banke koji procenjuju projekte obnovljivih izvora, CW22 dodatno potvrđuje da buduća vrednost projekata neće zavisiti samo od godišnje proizvodnje (MWh), već sve više od sposobnosti da se energija monetizuje u večernjim vrhovima potrošnje. Solarni projekti bez skladištenja suočavaju se sa sve većim rizikom kanibalizacije, dok kombinacije solar + baterije i fleksibilni portfelji zasnovani na gasu postaju strateški značajniji kako Jugoistočna Evropa ulazi u letnju sezonu potražnje.
