Regionalna tržišta električne energije širom SEE regiona zabeležila su snažan pad 14. maja, pri čemu je većina berzi korigovala cene nakon povišenog cenovnog okruženja viđenog ranije tokom nedelje. Pad je bio podstaknut većom proizvodnjom iz obnovljivih izvora, povećanim prekograničnim uvozom u region, slabijim sentimentom na tržištu gasa i manjim pritiskom potrošnje uprkos umerenom rastu temperatura.
Mađarski HUPX day-ahead baseload pao je na 120,07 €/MWh, što je pad od 16,5 €/MWh na dnevnom nivou, dok je rumunski OPCOM zatvoren na 121,10 €/MWh, takođe sa padom većim od 16 €/MWh. Slovenački BSP pao je na 110,66 €/MWh, hrvatski CROPEX na 113,13 €/MWh, dok je crnogorski BELEN oštro pao na 100,32 €/MWh. Grčka je ostala najjeftinije veliko tržište u regionu sa cenom od 94,38 €/MWh, zahvaljujući snažnijoj solarnoj proizvodnji i slabijem pritisku tokom vršnih sati. Srpski SEEPEX bio je jedna od retkih berzi koja je zabeležila rast, popevši se na 115,27 €/MWh, što ukazuje na nastavak strukturne zategnutosti srpske balansne pozicije u odnosu na susedna tržišta.
Regionalni elektroenergetski bilans pokazuje značajan rast uvoza u širi HU+SEE sistem, pri čemu je neto uvoz porastao na približno 926 MW, gotovo 1 GW više nego prethodnog dana. Uvoz iz CORE regiona, prvenstveno iz Austrije i Slovačke prema mađarskom i SEE sistemu, porastao je na 1.140 MW, što odražava obnovljenu ekonomiku tokova sa zapada ka istoku nakon što se spread između Mađarske i Nemačke proširio iznad 25 €/MWh.
Podaci o proizvodnji potvrđuju da je tržišno popuštanje prvenstveno bilo vođeno obnovljivim izvorima energije. Ukupna proizvodnja u SEE regionu povećana je za oko 1,7 GW na dnevnom nivou, dostigavši 28.069 MW, dok je solarna proizvodnja porasla na 5.543 MW, a hidro proizvodnja na 6.542 MW. Proizvodnja iz vetra ostala je stabilna iznad 3,5 GW, podržavajući kompresiju cena tokom podnevnih sati širom regiona. Proizvodnja iz uglja takođe je porasla na 4.486 MW, što pokazuje da su termoelektrane ostale komercijalno aktivne uprkos slabijim spot cenama.
Intradnevna struktura cena nastavlja da pokazuje rastući profil volatilnosti SEE tržišta električne energije. Na HUPX-u, BSP-u, OPCOM-u i SEEPEX-u cene su snažno pale tokom podnevnih sati sa dominantnom solarnom proizvodnjom, da bi zatim naglo skočile tokom večernjih vršnih perioda iznad 180–260 €/MWh na više tržišta. Srpski SEEPEX zadržao je relativno više minimalne cene u odnosu na susedne berze, pri čemu je dnevni minimum ostao iznad 50 €/MWh, što naglašava ograničenu domaću fleksibilnost i trajnu zavisnost od balansiranja sistema.
Podaci o prekograničnim komercijalnim tokovima takođe pokazuju kontinuiranu ulogu Srbije kao regionalnog tranzitnog i balansnog čvorišta. Prosečni komercijalni tokovi tokom prethodnih sedam dana pokazuju snažan uvoz iz Mađarske ka Srbiji, sa prosekom od oko 922 MW baznog opterećenja i 724 MW tokom vršnih sati, dok su koridori Bugarska–Srbija i Bosna i Hercegovina–Srbija takođe ostali veoma aktivni. Istovremeno, Rumunija je nastavila snažan izvoz ka Mađarskoj, dodatno potvrđujući sever-jug strukturu tokova kroz centralnu i jugoistočnu Evropu.
Tržišta goriva pružila su dodatnu medveđu podršku cenama. Austrijski CEGH gas za jun trgovao se oko 48,23 €/MWh, uz pad na dnevnom nivou, dok su EUA cene ugljenika oslabile ka nivou od 75 €/t. Fjučersi na ugalj takođe su blago oslabili, smanjujući marginalne troškove termo proizvodnje širom regiona.
Šira strukturna slika u SEE regionu sve je više definisana širenjem solarne energije i rastućim rizikom od viška energije tokom podnevnih sati. Pilot projekat kompanije PPC Energie u Rumuniji, koji domaćinstvima nudi besplatnu električnu energiju tokom odabranih solarno dominantnih perioda, predstavlja rani pokazatelj kako regionalne elektroenergetske kompanije počinju da prilagođavaju obrasce potrošnje profilima obnovljive proizvodnje. U međuvremenu, puštanje u rad baterijskog skladišta kapaciteta 10 MW / 20 MWh kompanije EVN Makedonija u Probištipu odražava ubrzano investiranje u balansnu infrastrukturu kako volatilnost SEE tržišta raste.
Hidrološki uslovi takođe ostaju povoljni. Protok Dunava ostaje povišen u odnosu na dugoročne proseke, podržavajući hidro proizvodnju širom balkanskog sistema i ograničavajući pritisak na rast regionalnih spot cena.
Za trgovce i proizvođače, tržište se nastavlja kretati ka fragmentisanijoj cenovnoj strukturi koju karakterišu duboki intradnevni padovi cena izazvani solarnom proizvodnjom i sve agresivniji večernji rastovi cena. Širenje raspona između podnevnih i večernjih cena postaje jedna od centralnih komercijalnih tema SEE trgovine električnom energijom tokom 2026. godine, posebno za fleksibilne gasne elektrane, hidroelektrane i buduće operatere baterijskih skladišta energije. Srbija, Rumunija i Mađarska ostaju ključni nosioci volatilnosti u regionu zbog kombinacije rasta obnovljivih izvora, izloženosti interkonekcijama i zavisnosti od termo balansiranja sistema.
