Evropski ombudsman pokrenuo je istragu u vezi sa odlukom Evropske investicione banke (EIB) da podrži finansiranje projekta vetroparka Poklečani u Bosni i Hercegovini, čime je ponovo otvoreno pitanje procedura izdavanja dozvola i usklađenosti sa ekološkim standardima.
Prema informacijama koje su objavili lokalni mediji, Ombudsman je zvanično zatražio detaljna objašnjenja od EIB-a, zajedno sa pristupom kompletnoj dokumentaciji koja se odnosi na proces odobravanja projekta, kao i procenu njegovih ekoloških i društvenih uticaja.
Istraga je pokrenuta nakon što je jedna nevladina organizacija podnela žalbu, osporavajući zaključak banke da nije potrebno dalje postupanje nakon interne revizije planiranog vetroparka, koji razvija javno preduzeće EP HZHB. U žalbi se navodi da je finansiranje odobreno bez dovoljno sveobuhvatne procene ekoloških i društvenih rizika.
Posebna pažnja usmerena je na raniju presudu Vrhovnog suda Federacije Bosne i Hercegovine, kojim je poništen urbanistički dozvola za projekat. Presuda je doneta nakon tužbe jednog lokalnog stanovnika i utvrdila je da postupak izdavanja dozvole nije sproveden u skladu sa važećim zakonodavstvom.
Sud je utvrdio da nisu pribavljene sve zakonom propisane saglasnosti, da su imovinsko-pravni odnosi ostali nerešeni, kao i da pitanja zaštite kulturno-istorijskog nasleđa nisu adekvatno razmotrena. Takođe je navedeno da nadležni organi nisu uzeli u obzir interese privatnih vlasnika zemljišta niti su pokrenuli potrebne postupke eksproprijacije.
Dalje, presuda je ukazala na postojanje arheoloških i kulturnih elemenata na lokaciji buduće gradnje, uključujući tradicionalne kamene zidove i bunare, koji, prema navodima suda, nisu bili adekvatno procenjeni tokom procesa odobravanja. Kao ključni problem navodi se i nepostojanje finalizovane studije o proceni uticaja na životnu sredinu, iako je takva dokumentacija zakonski obavezna.
Planirani vetropark trebalo bi da bude izgrađen na području planina Štitar i Debelo Brdo, u blizini Rakitnog, u opštini Posušje. Projekat predviđa instalaciju 20 vetroturbina, svaka pojedinačne snage oko 6,6 MW.
Ukoliko bude realizovan, objekat bi mogao da proizvodi oko 436 GWh električne energije godišnje, što je dovoljno za snabdevanje više od 72.000 domaćinstava. Takođe se procenjuje da bi emisije ugljen-dioksida mogle biti smanjene za više od 400.000 tona godišnje u poređenju sa proizvodnjom iz fosilnih goriva.
Pored ekološkog efekta, projekat bi značajno povećao portfelj obnovljivih izvora energije kompanije EP HZHB, povećavajući njen proizvodni kapacitet za skoro 15% i ukupnu godišnju proizvodnju električne energije za oko 20%, uz istovremeno smanjenje izloženosti hidrološkim varijacijama i promenama na tržištu električne energije.
