Cene električne energije širom jugoistočne Evrope (SEE) naglo su porasle u četvrtak 7.5. nakon slabije proizvodnje iz obnovljivih izvora energije i rasta zavisnosti od uvoza, što je dodatno zaoštrilo regionalne balansne odnose u sistemu i pokazalo sve veću volatilnost tržišta koja oblikuje evropska periferna elektroenergetska tržišta.
Referentne day-ahead cene porasle su na gotovo svim većim regionalnim berzama, pri čemu su mađarski HUPX i rumunski OPCOM trgovani blizu 140 €/MWh, dok su Hrvatska, Slovenija i Albanija takođe zabeležile snažan rast. Srbija, na tržištu SEEPEX, ostala je tržište sa najnižom cenom u regionu od 114,79 €/MWh, iako su cene i tamo porasle više od 10% na dnevnom nivou.
Ovaj rast predstavlja preokret u odnosu na prethodne sesije koje su bile obeležene snažnom proizvodnjom iz solara i vetra i niskim podnevnim cenama. Regionalna proizvodnja iz solarne energije pala je za oko 734 MW u odnosu na prethodni dan, dok je i proizvodnja iz vetra oslabila, što je primoralo sistem na veću zavisnost od termoelektrana i uvoza.
Neto uvoz električne energije u SEE i mađarsku tržišnu zonu skočio je na 954 MW, u poređenju sa skoro uravnoteženom pozicijom dan ranije, jer je ukupna regionalna potrošnja porasla iznad 28 GW, dok je proizvodnja pala.
Ovaj porast zatezao je balans sistema, pa je proizvodnja iz termoelektrana povećana, pri čemu je proizvodnja iz gasnih elektrana porasla za više od 100 MW, dok je i proizvodnja iz uglja takođe uvećana. Trgovci navode da ovaj potez pokazuje koliko su regionalna tržišta i dalje izložena naglim promenama u proizvodnji iz obnovljivih izvora, uprkos brzom širenju solara i vetra.
Cenovni razmaci u odnosu na Nemačku ponovo su se proširili nakon nekoliko sesija kompresije. Mađarska se trgovala oko 4 €/MWh iznad Nemačke, što odražava jaču uvoznu potražnju u Centralnoj i Jugoistočnoj Evropi.
Ova tržišna reakcija dolazi u trenutku kada se SEE sve više suočava sa operativnim posledicama brzog razvoja obnovljivih kapaciteta bez odgovarajućih ulaganja u skladištenje energije i mrežnu fleksibilnost.
Grčka se pojavila kao jedan od najjasnijih primera tih pritisaka. Prema izveštaju, restrikcije (curtailment) obnovljivih izvora u Grčkoj porasle su za 49% na godišnjem nivou tokom prva četiri meseca 2026, dok je broj sati sa nulom ili negativnim cenama skočio na gotovo 240 sati u prvom kvartalu.
Rastuća neravnoteža između rasta solarne proizvodnje i nedovoljne fleksibilnosti mreže ubrzava investicije u baterijska skladišta energije širom Balkana i Centralne Evrope. U Severnoj Makedoniji solarni kompleks Oslomej dodaje sistem od 50 MW / 200 MWh, dok je mađarski Alteo nedavno pustio u rad 70 MW novih kapaciteta za skladištenje.
Istovremeno, donosioci odluka širom Zapadnog Balkana upozoravaju da Mehanizam EU za prilagođavanje ugljenika na granicama (CBAM) počinje da narušava regionalne tokove trgovine električnom energijom.
Energetski ministri Crne Gore, Srbije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i Kosova pozvali su Brisel da revidira pravila CBAM-a za električnu energiju, uz argument da mehanizam odvraća kupce iz EU od kupovine balkanskog izvoza struje, uključujući i hidroenergiju.
Crnogorska elektroprivreda EPCG navodi da su CBAM efekti na tržištu smanjili izvoz prihoda za oko 13 miliona evra u prvom kvartalu, uprkos snažnim hidrološkim uslovima koji su povećali proizvodnju.
Pritisak se istovremeno preliva i u širu državnu intervenciju na regionalnim energetskim tržištima. Srbija je ove nedelje saopštila da razmatra preuzimanje 50% udela u vetroparku Plandište, koji je trenutno u vlasništvu naftne kompanije NIS, kao deo šire strategije jačanja kontrole nad strateškom energetskom infrastrukturom u uslovima povećane globalne volatilnosti.
Ipak, forward tržišta i dalje signaliziraju da bi trenutna zategnutost na spot tržištu mogla biti privremena. Mađarski Cal-26 ugovori za električnu energiju pali su prema 103 €/MWh, dok su regionalne cene gasa i uglja na terminskim tržištima takođe oslabele.
Za trgovce, kombinacija nestabilne proizvodnje iz obnovljivih izvora, rastućeg rizika od restrikcija, i sve većih zahteva za balansiranje u večernjim satima brzo menja strukturu tržišta električne energije u Jugoistočnoj Evropi. Ono što je nekada bilo tržište dominantno zasnovano na gorivima, sve više postaje tržište zasnovano na fleksibilnosti, gde ključnu ulogu imaju skladištenje energije, prekogranični prenos, i hidro balansni kapaciteti u formiranju cena.
