Srpska državna elektroenergetska kompanija EPS priprema se da preuzme vodeću ulogu u potencijalnom razvoju nuklearne energije u zemlji, prema rečima generalnog direktora Dušana Živkovića. Govoreći na energetskoj konferenciji na Zlatiboru, on je istakao da kompanija već poseduje obim i tehničku ekspertizu potrebnu za upravljanje budućim nuklearnim postrojenjem, ali je naglasio i hitnu potrebu za razvojem kvalifikovane nuklearne radne snage.
Mogući prelazak na nuklearnu energiju posmatra se kao deo šire transformacije energetskog miksa Srbije. Kako proces dekarbonizacije ubrzava, tradicionalni izvori bazne energije moraju biti zamenjeni, a nuklearna energija se sve više vidi kao ključna dugoročna opcija. Živković je naveo da su zemlje sa nuklearnim kapacitetima često među ekonomski razvijenijima, sugerišući da bi Srbija trebalo ozbiljno da razmotri svoju ulogu u ovom segmentu energetskog sektora.
Istovremeno, EPS nastavlja realizaciju nekoliko velikih infrastrukturnih projekata. Izgradnja pumpno-akumulacione hidroelektrane Bistrica ocenjuje se kao najvažnija strateška investicija kompanije, pri čemu je početna projektna dokumentacija već završena, a prvi tenderi za prateće radove uskoro se očekuju. Pored razvoja hidroenergije, razmatra se i gasna proizvodnja kao prelazno rešenje, uključujući i potencijalnu elektranu u Nišu.
Kompanija je takođe ostvarila snažne operativne i finansijske rezultate u poslednjim godinama, zahvaljujući realizaciji niza investicionih projekata. To uključuje puštanje u rad novog bloka na lignitu u Kostolcu, povećanje kapaciteta vetro i solarne energije, kao i modernizaciju ključnih hidroelektrana. Sprovedena su i značajna ekološka poboljšanja, posebno kroz ugradnju sistema za odsumporavanje dimnih gasova u termoelektranama, što je dovelo do znatnog smanjenja emisija.
Ukupno posmatrano, EPS je u poslednjim godinama dodao nekoliko stotina megavata novih kapaciteta, čime je ojačana energetska sigurnost i modernizovan proizvodni portfolio. Ova ekspanzija deo je šireg nastojanja da se kompanija uskladi sa dugoročnim ciljevima energetske tranzicije.
Živković je takođe ukazao na regulatorne izazove, posebno na uticaj mehanizma EU za granično usklađivanje ugljenika (CBAM). Upozorio je da trenutna pravila mogu oslabiti konkurentnost regionalnog izvoza električne energije, uprkos snažnoj potražnji u Evropskoj uniji. Dodao je da bi rešavanje ovih regulatornih pitanja moglo otvoriti značajan izvozni potencijal iz obnovljivih izvora i poboljšati poziciju regiona na evropskom tržištu električne energije.
