Obnovljiva proizvodnja u Jugoistočnoj Evropi pokazala je izraženu promenu u nedelji 12 (16–22. mart), sa snažnim oporavkom proizvodnje iz vetra koji je nadoknadio slabiju solarnu proizvodnju, dok je hidro proizvodnja ostala relativno stabilna na nivou sistema, ali uz velike razlike među zemljama.
Ukupna proizvodnja iz promenljivih obnovljivih izvora porasla je za 23,2% na nedeljnom nivou, pre svega zahvaljujući rastu proizvodnje iz vetra od +60,1% u celom regionu.
Proizvodnja iz vetra više je nego udvostručena u nekoliko ključnih tržišta, uključujući Rumuniju (+159,7%), Bugarsku (+269,3%) i Grčku (+105,5%), dok su Italija (+110,9%) i Hrvatska (+63,1%) takođe zabeležile snažan rast. Turska je ostvarila umereniji rast od +29,5%, doprinoseći ukupnom regionalnom povećanju.
Povećanje proizvodnje iz vetra značajno je promenilo regionalni energetski balans, smanjujući oslanjanje na termoelektrane tokom perioda visokog vetra i doprinoseći pritisku na cene u toku dana na više tržišta.
Nasuprot tome, proizvodnja iz solarnih izvora opala je u većini SEE zemalja, za -14,5% na nedeljnom nivou, usled slabijeg sezonskog sunčevog zračenja. Grčka je zabeležila najveći pad od -37,9%, zatim Turska (-41,1%) i Rumunija (-29,9%), dok je Bugarska imala umereniji pad od -9,6%. Italija je bila jedino veće tržište sa rastom solarne proizvodnje u ovoj nedelji.
Smanjenje solarne proizvodnje doprinelo je zatezanju sistema tokom večernjih sati vršne potrošnje, povećavajući oslanjanje na upravljive izvore i pojačavajući intradnevnu volatilnost.
Proizvodnja iz hidroelektrana u regionu ostala je uglavnom nepromenjena, uz blagi pad od -0,04% na nedeljnom nivou, iako su rezultati po zemljama značajno varirali. Grčka (-30,44%), Bugarska (-24,23%) i Rumunija (-15,89%) zabeležile su pad zbog slabijih dotoka, dok su Hrvatska (+248,47%) i Srbija (+107,04%) ostvarile snažan rast sa nižih osnova. Italija je takođe zabeležila rast od +15,89%, podržavajući regionalnu ponudu.
Razlike u hidro proizvodnji dodatno su pojačale dinamiku prekograničnih tokova, pri čemu su sistemi Zapadnog Balkana pružali dodatnu fleksibilnost, dok su ključna EU tržišta bila suočena sa napetijim hidrološkim uslovima.
U dostupnim podacima za SEE region nisu zabeleženi podaci o proizvodnji iz nuklearnih elektrana, a uticaj nuklearne energije bio je ograničen na indirektan uvoz iz susednih tržišta.
Struktura proizvodnje u nedelji 12 pomerila se ka dominaciji vetra, uz smanjen doprinos solarne energije i stabilnu hidro proizvodnju. Učesnici na tržištu ističu da, iako je povećana proizvodnja iz vetra vršila pritisak na cene u pojedinim periodima, šira struktura cena ostala je podržana visokim troškovima goriva, posebno gasa, održavajući čvrst cenovni nivo na tržištima električne energije u SEE regionu.
