Vlasti u Severnoj Makedoniji navode da je snabdevanje sirovom naftom i naftnim derivatima i dalje sigurno, uprkos tome što vozači iz susednih zemalja sve češće prelaze granicu kako bi se snabdeli gorivom. Ovaj priliv je podstaknut relativno nižim cenama goriva u zemlji, koje i dalje privlače strane kupce. Prema rečima premijera Hristijana Mickoskog, dnevna potrošnja goriva značajno je porasla, pri čemu je tražnja veća za oko 150.000 litara dnevno u odnosu na raniji nivo. On je istakao da se domaće potrebe i dalje zadovoljavaju bez poremećaja, uprkos dodatnom pritisku međunarodnih kupaca.
Najveća potražnja beleži se u graničnim regionima, posebno u gradovima kao što su Ohrid, Struga i Debar na zapadu, Bitola i Gevgelija na jugu, kao i Kumanovo na severu. Ova područja imaju najveću koncentraciju stranih vozača koji traže jeftinije gorivo.
Kao odgovor na šire pritiske na energetskom tržištu, vlada je uvela mere za smanjenje troškova za potrošače. Proglašena je 30-dnevna energetska kriza, nakon čega je smanjen porez na dodatu vrednost (PDV) na benzin i dizel sa 18% na 10%. Zvaničnici procenjuju da će ova mera doneti dnevne uštede veće od 200.000 evra za građane, što bi moglo iznositi oko 1,5 miliona evra nedeljno. Istovremeno, nacionalni energetski regulator je korigovao cene goriva, što je dovelo do blagog povećanja maloprodajnih cena. Cena dizela povećana je za 0,07 evra po litru, dok cena benzina ostaje nepromenjena. Kao rezultat ovih promena, prosečne cene goriva su blago porasle uprkos smanjenju poreza.
Prema novim cenama, litar eurodizela iznosi 1,91 evro. Cena Eurosupera 95 ostaje 1,73 evra po litru, dok Eurosuper 98 košta 1,77 evra. Ukupno gledano, kombinovani efekat regulatornih promena i smanjenja poreza doveo je do prosečnog rasta cena od oko 1,39% za naftne derivate.
