Cene električne energije u regionu Jugoistočne Evrope (JIE) zabeležile su oštar skok u 10. nedelji u poređenju sa 9. nedeljom, pri čemu je većina tržišta zabeležila značajan nedeljni rast. Eskalacija konflikta SAD–Iran izazvala je snažan rast cena električne energije na evropskim i regionalnim tržištima, prvenstveno zbog viših cena gasa i nafte, poremećenih LNG tokova i pojačanog geopolitičkog rizika u globalnom energetskom sektoru. Grčko tržište zabeležilo je snažan rast od 70,9%, sa prosečnom cenom od 92,41 €/MWh, dok je Italija zadržala najviši nivo cena u regionu sa 141,28 €/MWh, što predstavlja rast od 32,5%. Značajni skokovi zabeleženi su i u Bugarskoj (+50,0%) i Rumuniji (+51,8%), sa cenama od 104,22 €/MWh i 106,34 €/MWh, što odražava zategnutu regionalnu tržišnu situaciju. Mađarska i Hrvatska zabeležile su umerene povećanja od 33,9% i 35,3%, dok je Srbija imala najizraženiji skok u regionu, gotovo duplirajući cene (+96,6%) na 92,05 €/MWh. Turska je takođe zabeležila značajan rast od 82,4%, iako je i dalje bila tržište sa najnižom cenom u regionu (37,83 €/MWh).
U Južnoj Evropi, tokom 10. nedelje 2026. većina zemalja JIE zabeležila je cene iznad 100 €/MWh, osim Turske, Grčke i Srbije. Raspon cena u regionu bio je od 38 €/MWh do 141 €/MWh. Turska je imala najnižu nedeljnu prosečnu cenu (37,83 €/MWh), dok je Srbija bila drugo najjeftinije tržište u regionu (92,05 €/MWh), nakon rast od 96,56%. Nasuprot tome, Italija imala je najvišu prosečnu cenu (141,28 €/MWh), nakon oštrog rast od 32,45% u poređenju sa nedeljom od 23. februara. Mađarska se takođe ubraja među najskuplja tržišta sa 115,26 €/MWh. Većina tržišta zabeležila je najviše dnevne cene u sredu, 4. marta, dok su najniže vrednosti zabeležene u nedelju, 8. marta.
Cene električne energije u Centralnoj i Zapadnoj Evropi takođe su oštro porasle u 10. nedelji, pokazujući širok trend rasta. Najveći skok zabeležila je Francuska, gde su prosečne cene skočile za 192%, dok su Portugal i Španija porasli za 141,7% i 134,1%, respektivno. Značajan rast zabeležen je i u Nemačkoj (+51,5%), Holandiji (+48,2%) i Belgiji (+63,2%), što ukazuje na snažnu korekciju cena. U Centralnoj Evropi, cene su takođe porasle, sa Češkom (+38,8%), Austrijom (+37,7%) i Slovenijom (+33,4%), dok su Poljska (+22,4%) i Švajcarska (+20,5%) imale umerenije, ali značajne skokove. Slovačka je zabeležila rast od 12,6% nedeljno. Na početku trenutne nedelje, wholesale cene pokazuju blagi pad, sa Day Ahead cenama 11. marta od 83,53 €/MWh u Albaniji i Kosovu do 97,48 €/MWh u Hrvatskoj i 111,01 €/MWh u Mađarskoj.
Potrošnja električne energije u regionu JIE opala je u 10. nedelji na 16.975 GWh, što predstavlja pad od -2,6% u odnosu na 17.430 GWh u 9. nedelji. Smanjenje je zabeleženo u svim tržištima, pri čemu su najveći padovi bili u Bugarskoj (-9,7%) i Rumuniji (-8,3%), odražavajući značajno nižu potrošnju. Srbija je zabeležila pad od -5,5%, dok su Mađarska i Grčka imale umerenije smanjenje od -3,5% i -2,8%. Turska, najveći potrošač u regionu, zabeležila je relativno mali pad od -1,5%, iako je u apsolutnom smislu to bio najveći gubitak potrošnje (-108 GWh).
Proizvodnja iz promenljivih obnovljivih izvora (RES) opala je u 10. nedelji za -16,8%, na 2.536 GWh sa 3.049 GWh u 9. nedelji. Pad je uglavnom uzrokovan znatno slabijom vetroenergijom, koja je pala -31,6% (-520 GWh), dok je solarna proizvodnja ostala gotovo stabilna (+0,5%, +7 GWh). Turska, najveći proizvođač vetra, imala je najveći apsolutni pad (-33,7%, -319 GWh), što je dovelo do 25,3% smanjenja ukupne promenljive RES proizvodnje, iako je solarna energija porasla za 46,4%. Grčka i Rumunija takođe su zabeležile pad vetra (-33,9% i -37,5%), delimično nadoknađen blagim porastom solarne energije. Hrvatska i Srbija doživele su oštar pad vetra, dok je Mađarska zabeležila 5% rast ukupne RES proizvodnje zahvaljujući višoj proizvodnji iz solarnih panela, a Italija je imala mešane promene. Ukupan pad odražava slabije vetrovite uslove u ključnim tržištima JIE.
Hidroenergija u regionu JIE blago je opala u 10. nedelji, na 3.683 GWh, što je pad od -3,4% u odnosu na 3.813 GWh u prethodnoj nedelji. Smanjenje je najviše zabeleženo u Grčkoj (-22,3%) i Bugarskoj (-33,1%), dok je Italija imala umeren pad od -6,4%. Turska, dominantni proizvođač hidroenergije, ostala je relativno stabilna (-1,4%), dok je Hrvatska zabeležila 360% rast sa niske baze. Srbija i Mađarska imale su stabilnu proizvodnju.
Termalna proizvodnja porasla je u regionu JIE, dostižući 6.611 GWh, što predstavlja 6,6% rast u odnosu na prethodnu nedelju, uglavnom zbog jače gasa-fired proizvodnje. Proizvodnja gasa porasla je za 13,9% (+451 GWh), dok je proizvodnja lignita/uglja blago pala -1,5% (-44 GWh). Grčka zabeležila je značajan rast (+45,7%) zahvaljujući skoku proizvodnje gasa od 54,3%, dok je Italija imala povećanje od 13,1% kroz širenje gasa-fired proizvodnje. Turska ostala je stabilna (+0,3%), a Mađarska zabeležila umeren rast (+6,5%). Nasuprot tome, Hrvatska je zabeležila oštar pad termalne proizvodnje (-37%). Ukupan rast odražava jaču upotrebu gasa na ključnim tržištima.
U 10. nedelji, kros-border protok električne energije u JIE regionu pokazao je smanjenje neto uvoza, za -16,8% nedeljno na 1.291 GWh. Italija ostala najveći neto uvoznik uprkos smanjenju od -9,1%, dok su Mađarska i Srbija smanjile uvoz za oko -30%. Hrvatska je povećala uvoz gotovo 490%, a Bugarska takođe značajno (+126%). Sa strane izvoza, Grčka je povećala izvoz za 18,8%, Turska za 50,7%, dok je Rumunija prešla iz manjeg neto uvoznika u neto izvoznika, što predstavlja najveću promenu u trgovinskoj bilansnoj poziciji u regionu.
