Transformacija elektroenergetskog sistema Zapadnog Balkana ulazi u odlučujuću deceniju. Kapaciteti iz obnovljivih izvora energije ubrzano rastu širom regiona dok vlade sprovode strategije dekarbonizacije, a investitori koriste prednosti sve nižih troškova tehnologije. Istovremeno, postepeni pad proizvodnje iz termoelektrana na ugalj menja operativnu dinamiku elektroenergetskog sistema. U periodu između 2026. i 2035. godine, ključni izazov neće biti sama izgradnja novih obnovljivih kapaciteta, već dostupnost fleksibilnih energetskih resursa koji mogu da uravnoteže promenljivu proizvodnju.
Fleksibilnost sistema odnosi se na sposobnost elektroenergetskog sistema da brzo prilagodi proizvodnju ili potrošnju električne energije kao odgovor na promene u ponudi. Proizvodnja iz vetroelektrana i solarnih elektrana zavisi od vremenskih uslova, što znači da proizvodnja može naglo rasti ili opadati. Bez dovoljnog broja fleksibilnih resursa, takve oscilacije mogu stvoriti neravnotežu između ponude i potražnje, čime se ugrožava stabilnost elektroenergetskog sistema.
Istorijski posmatrano, Zapadni Balkan se oslanjao na termoelektrane na ugalj kako bi obezbedio određeni nivo fleksibilnosti. Iako su ove elektrane prvenstveno projektovane za baznu proizvodnju, njihove velike sinhrone turbine i mogućnost kontrolisanja proizvodnje omogućavale su operatorima da prilagode nivo proizvodnje kada je to bilo potrebno. Kako se udeo obnovljivih izvora povećava, a proizvodnja iz uglja postepeno smanjuje, sistem gubi značajan deo svoje tradicionalne fleksibilnosti.
Razmere razvoja obnovljivih izvora jasno pokazuju veličinu izazova. U Jugoistočnoj Evropi ukupan portfelj planiranih projekata vetroelektrana i solarnih elektrana premašuje 30 GW, pri čemu se značajan deo nalazi u ili u blizini Zapadnog Balkana. Samo strategija razvoja obnovljivih izvora u Srbiji predviđa izgradnju više gigavata novih kapaciteta do kraja decenije, dok i susedne zemlje sprovode slične planove.
Promenljiva proizvodnja iz obnovljivih izvora uvodi nove operativne obrasce na tržištima električne energije. Proizvodnja iz solarnih elektrana dostiže vrhunac tokom podnevnih sati, dok proizvodnja iz vetroelektrana može značajno varirati u zavisnosti od vremenskih prilika. Ovi obrasci stvaraju velike promene u ponudi električne energije koje moraju biti uravnotežene uz pomoć fleksibilnih resursa sposobnih da brzo povećavaju ili smanjuju proizvodnju.
Baterijski sistemi za skladištenje energije smatraju se jednim od najefikasnijih rešenja za ovaj izazov. Baterije mogu reagovati gotovo trenutno na promene u ponudi i potražnji električne energije, što ih čini idealnim za stabilizaciju frekvencije i kratkoročno balansiranje sistema. Troškovi litijum-jonskih baterija značajno su opali tokom poslednje decenije, što je omogućilo njihovu sve širu primenu na elektroenergetskim tržištima širom sveta.
U Jugoistočnoj Evropi razvoj baterijskih skladišta energije još uvek je u ranoj fazi, ali se očekuje da će se ubrzati u narednim godinama. Više država razvija regulatorne okvire koji omogućavaju sistemima za skladištenje energije da učestvuju na tržištu električne energije i pružaju balansne usluge. Kako se ovi regulatorni mehanizmi budu razvijali, očekuje se da će se baterijski projekti sve češće pojavljivati zajedno sa novim postrojenjima iz obnovljivih izvora.
Reverzibilne hidroelektrane predstavljaju još jednu ključnu komponentu portfolija fleksibilnosti. Za razliku od baterija, koje obično omogućavaju skladištenje energije u trajanju od nekoliko sati, reverzibilne hidroelektrane mogu skladištiti energiju tokom znatno dužeg perioda. Ova karakteristika omogućava im da upravljaju višesatnim ili višednevnim oscilacijama u proizvodnji iz obnovljivih izvora.
Zapadni Balkan poseduje značajan potencijal za razvoj reverzibilnih hidroelektrana zahvaljujući planinskom reljefu i postojećoj hidroenergetskoj infrastrukturi. Projekat Reverzibilne hidroelektrane Bistrica u Srbiji, sa planiranim kapacitetom od oko 600 MW, predstavlja primer infrastrukture potrebne za integraciju obnovljivih izvora na velikom nivou. Slični projekti predloženi su i u drugim delovima regiona.
Sama hidroenergija takođe pruža značajan nivo fleksibilnosti. Elektroenergetski sistem Albanije, koji se u velikoj meri oslanja na hidroelektrane na rečnoj kaskadi Drim, može relativno brzo prilagoditi proizvodnju u skladu sa kretanjima na regionalnim tržištima električne energije. Ova fleksibilnost omogućava Albaniji da izvozi električnu energiju tokom perioda visokih cena i uvozi energiju kada je proizvodnja iz obnovljivih izvora u drugim zemljama visoka.
Fleksibilnost na strani potrošnje predstavlja još jedan nedovoljno iskorišćen resurs u regionu. Industrijski potrošači koji imaju fleksibilnu potrošnju električne energije mogu prilagoditi raspored proizvodnje kao odgovor na cenovne signale na tržištu, čime se smanjuje opterećenje mreže tokom perioda najveće potražnje. Kako tržišta električne energije postaju sve razvijenija, programi upravljanja potrošnjom mogli bi imati sve važniju ulogu u balansiranju sistema.
Prekogranična trgovina električnom energijom takođe doprinosi fleksibilnosti sistema. Visok nivo međusobne povezanosti elektroenergetskih sistema u Jugoistočnoj Evropi omogućava državama da uvoze električnu energiju kada domaća proizvodnja nije dovoljna i da izvoze višak energije tokom perioda visoke proizvodnje iz obnovljivih izvora. Međutim, efikasnost ovog mehanizma zavisi od dostupnosti prenosnih kapaciteta i koordinisanog funkcionisanja tržišta.
Pojam „jaz fleksibilnosti“ opisuje razliku između fleksibilnih resursa koji trenutno postoje u sistemu i onih koji će biti potrebni za integraciju planiranih obnovljivih kapaciteta. Analitičari procenjuju da bi Jugoistočnoj Evropi moglo biti potrebno nekoliko gigavata dodatnih kapaciteta za skladištenje energije i fleksibilnu proizvodnju do 2030. godine kako bi se obezbedio pouzdan rad elektroenergetskog sistema.
Prevazilaženje ovog jaza zahteva koordinisana ulaganja u više sektora. Prenosna infrastruktura mora se proširiti kako bi prihvatila nove obnovljive kapacitete i omogućila efikasne prekogranične tokove električne energije. Tehnologije skladištenja moraju se razvijati kako bi obezbedile balansne usluge, dok reforme tržišnog dizajna treba da omoguće fleksibilnim postrojenjima da monetizuju svoje kapacitete kroz balansna tržišta i tržišta pomoćnih sistemskih usluga.
Razvoj tržišta električne energije igraće ključnu ulogu u ovom procesu. Kako se udeo obnovljivih izvora povećava, prihod ostvaren samo prodajom električne energije možda neće biti dovoljan da podrži investicije u fleksibilne proizvodne kapacitete. Zbog toga mogu biti potrebni kapacitetni mehanizmi, tržišta pomoćnih usluga i dugoročni ugovori koji obezbeđuju stabilne prihode za investitore.
Za investitore, jaz fleksibilnosti predstavlja istovremeno izazov i značajnu poslovnu priliku. Projekti koji kombinuju obnovljivu proizvodnju sa skladištenjem energije ili fleksibilnim režimom rada mogu imati konkurentsku prednost na tržištima koja karakterišu volatilnost cena i rizik od ograničavanja proizvodnje. Energetske kompanije i infrastrukturni fondovi sve češće istražuju ovakve hibridne projekte kao deo svojih strategija ulaganja u obnovljive izvore.
U periodu između 2026. i 2035. godine, elektroenergetski sistem Zapadnog Balkana proći će kroz duboku transformaciju. Energetska tranzicija regiona više neće biti usmerena samo na izgradnju novih kapaciteta iz obnovljivih izvora, već i na razvoj potpuno integrisanog i fleksibilnog elektroenergetskog sistema sposobnog da upravlja promenljivošću proizvodnje iz vetra i sunca. Tehnologije skladištenja energije, fleksibilni hidroenergetski resursi, programi upravljanja potrošnjom i regionalna integracija tržišta činiće osnovu novog energetskog pejzaža regiona.
Pripremljeno od strane virtu.energy
